Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Dec.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udruživanje pčelara - za opstanak i napredak
SREMSKI KARLOVCI - Prvu pčelarsku zadrugu Srbi su osnovali 1898. godine u Rumi, dve decenije posle prvog i 15 godina posle drugog pokušaja, neuspelog zbog protivljenja tadašnjih vlasti. Ovaj jubilej značajan i za pčelarstvo i za zadrugarstvo nedavno je svečano obeležen u karlovačkoj Bogosloviji, prvoj prosvetiteljskoj ustanovi u Srba koja je u redovnu nastavu za buduće sveštenike uvela i predmet >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pčelarstvo.
Okupljenima se u zdanju Bogoslovije povodom obeležavanja 110 godina od osnivanja pčelarske zadruge obratio predsednik Zadružnog saveza Srbije dr Stojan Jevtić, javlja "Poljoprivrednik".
Bila je to prilika da dr Jevtić podseti na uslove koji su krajem 19. veka podstakli osnivanje zadruga, ali i da ukaže na značaj zadružnog pokreta u sadašnjem vremenu.
Prema raspoloživim podacima pčelarstvo je u Srbiji bilo daleko rasprostranjenije u prvoj nego u drugoj polovini 19. veka. Razlog za smanjenje broja košnica jeste naglo siromašenje srpskog stanovništva u tom periodu.
Počeci udruživanja
Društveno-ekonomski uslovi s kraja 19. veka zato su i uslovili nastanak prvih zadruga, pre svega u cilju opstanka seoskog stanovništva, a zatim i poboljšanja uslova života i rada u seoskim područjima.
Zadrugarstvo u Srbiji ima dugu i plodnu tradiciju. Sve ono što je pratilo razvoj zemljoradničkog, odražavalo se i na pčelarsko zadrugarstvo, kao vid specijalizovanih zadruga koje su se bavile prikupljanjem, odnosno otkupom i prodajom meda i drugih pčelinjih proizvoda.
I preživljavanje i prosperitet
Broj pčelarskih zadruga je kroz istoriju zadrugarstva varirao od perioda do perioda. Međutim, kako je istakao Jevtić, aktuelni trenutak u kome živimo, navodi na misao da dolazi vreme u kome "veliki gutaju male".
U takvim okolnostima udruživanje u zadruge radi zajedničkog nastupanja na tržištu predstavlja jedini pravi model, ne samo pukog preživljavanja nego i prosperiteta i kvalitetnijeg načina života.
Takođe, ne bi trebalo zaboraviti da nastaje vreme krupne robne proizvodnje, adekvatne certifikacije, stvaranja mogućnosti za permanentno snabdevanje tržišta proizvodima. Sve to je teško izvodljivo bez odgovarajućih službi kojima zadruga može da raspolaže, za razliku od pojedinca za koga bi to bio skup i neisplativ poduhvat.
Šta obezbeđuje zadruga?
Odredbe Zakona o zadrugama primenjuju se i na osnivanje i rad i pčelarskih zadruga kojih, prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji ima samo 19.
Uvažavajući specifičnost ovih zadruga, koje svojim normativnim aktima uređuju rad, dr Stojan Jevtić je naglasio da je za uspešno funkcionisanje zadruge neophodno da ona, osim prikupljanja meda od zadrugara, mora obezbediti kontrolu i ujednačenost kvaliteta, adekvatno pakovanje i reklamu pčelinjih proizvoda, kako bi se prodaja realizovala na najbolji način.
Prava i obaveze
U praksi to znači da ako zadrugar preda zadruzi određenu količinu meda i čeka da mu zadruga posle isteka ugovorenog vremena plati proizvod, a pri tome ga ne zanima kako će taj med biti kontrolisan, kako će biti upakovan, gde će biti prodavan i po kojoj ceni, onda zadruga gubi svoju funkciju i pretvara se u otkupnu stanicu iz nekih minulih vremena, objasnio je on.
Stoga, pčelari moraju imati i prava i obaveze u zadruzi, što se obezbeđuje izborom organa upravljanja u zadruzi, preko kojih pčelar-zadrugar mora dobiti pravovremenu informaciju i gde mora biti uvažen njegov stav.
Udruživanje - zakon života
O razlozima za udruživanje pčelara i osnivanje pčelarskih zadruga Jevtić je rekao da treba imati u vidu činjenicu da pčelari Srbije sa svojim košnicama samo preko oprašivanja državi godišnje doprinose sa više od 450 miliona evra.
Udruženi u zadruge, doprinosili bi neuporedivo više. Kao poruku, dr Stojan Jevtić je naveo geslo sićevačkih zadrugara, nastalo tridesetih godina prošlog veka, da je udruživanje zakon života na kome se temelji svekoliki napredak.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
