Izvor: Politika, 17.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji 70 odsto manje meda
Razmere štete koju je pretrpelo pčelarstvo ravne su gubitku koje bi ekonomija u republici pretrpela kada bi za godinu dana uginulo 11.000 krava, a ako ne bude održan nužan broj pčela, narušavanje biološke ravnoteže dovelo bi do desetkovanja prinosa pojedinih poljoprivrednih kultura
Novi Sad – Što se više bliže hladni dani, pčelari Srbije, od Subotice do Vranja, sve više strepe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za opstanak svoje delatnosti. Jer, prema zvanično saopštenim podacima, prošle zime je u Srbiji uginulo oko 110.000 pčelinjih društava, ali mi procenjujemo da je ta sumorna brojka barem za 20 odsto viša. To je, uz ostale nepovoljne okolnosti, uticalo da med ove godine „rodi" na svega 30 odsto teritorije Srbije – kaže za „Politiku" Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, objašnjavajući zbog čega je ovo udruženje proglasilo elementarnu nepogodu na čitavoj teritoriji republike.
– Pčelarstvo je u situaciji da se bori za goli opstanak, a o tome šira javnost nije dovoljno upoznata. Izračunali smo da smo, kao društvo, pretrpeli gubitke ravne šteti koja bi nastala kada bi, zbog neke pošasti, u jednoj godini uginulo 11.000 krava. Da se ne daj bože tako nešto desilo, sve nadležne instance do vrha države bile bi na nogama, a mi do sada nismo uspeli da izdejstvujemo nikakvu pomoć. Jedino u šta se još uzdamo jeste obećanje čelnih ljudi Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo da će nam u narednom periodu pomoći da se koliko-toliko oporavimo, a od pomoći će nam biti i bolji uslovi za prezimljavanje pčela, nego što smo ih imali prethodnih godina – ističe Rodoljub Živadinović, dodajući da je ovo druga godina zaredom kako je ovdašnje pčelarstvo u krizi i da, ako se ne nađe neko rešenje, najmanje trećina ljudi koji se bave proizvodnjom meda dići će ruke od tog posla.
– Lane, kada je trebalo da se u drugoj polovini leta odgaje takozvane dugoživeće zimske pčele, ispostavilo se da za to nema dovoljno kvalitetne hrane. Niti je bilo dovoljno meda, niti polena, koji je mnogo značajniji, pa su se pčele razmnožile kao kratkoživeće, a njihovom bržem umiranju doprineli su i neki već poznati paraziti. Ove godine, zbog svežeg proleća i hladnih noći, nije dobro iskorišćena prolećna razmena paše, a i bagrem je izmrzao. Zato je prinos meda ostvaren samo u nekim područjima Vojvodine, gde je bio zasejan suncokret, nešto bolje je „rodio" i med od lipe na Fruškoj gori i na području nekoliko opština na Staroj planini. Ostala područja Srbije su pretrpela ogromne štete, pogotovo na severu (Sombor, Subotica...) i oko Pešteri – navodi naš sagovornik, precizirajući da od vlade samo traže da se ponaša kao i druge zemlje u tranziciji prema svojim pčelarima, odnosno da se uvedu određene subvencije po košnici.
Kako ističe Živadinović, to više nije pitanje da li će pčelari ostvariti profit ili ne, već je nužno, radi biološke ravnoteže, da se održi neophodan broj pčela, koje bi oprašivale poljoprivredne i druge kulture, jer bez toga bi prinosi bili više nego prepolovljeni.
-----------------------------------------------------------
Na svu muku i „šećerna vodica”
U Savezu pčelarskih organizacija Srbije, kako nam je rekao sekretar Predrag Martinović, istovremeno vode i bitku protiv falsifikovanog, odnosno lažnog meda, koji pčelari zovu „šećernom vodicom".
– Nadamo se da će nadležne inspekcije biti delotvorne u suzbijanju ove pojave, jer dok pčelari biju bitku ne samo za svoj opstanak, već i za održavanje biološke ravnoteže u prirodi, ovi što prodaju lažni med, koji se čak i uvozi, baš lepo žive. Uzgred, mi se nismo obratili nadležnim državnim organima samo da bismo im se izjadali, već i da im ukažemo da smo prethodno sami preduzeli sve mere koje su nam na raspolaganju – kaže Martinović.
Slavoljub Živković
[objavljeno: 18/10/2008]
Pogledaj vesti o: Vranje
