Izvor: Politika, 29.Avg.2011, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve o alergenim biljkama
Koji su uslovi da bi se neka biljka okarakterisala kao alergena? Zašto je sve više osoba sa alergijskim reakcijama?Kako da se oni kojima smeta polen oslobode tegoba? Izložba u galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, otvorena do kraja oktobra, nudi odgovor na ova pitanja
Sve je više osoba sa alergijskim reakcijama na polen, ističe Svetska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zdravstvena organizacija. U poslednjih dvadeset godina njihov broj se naglo povećava usled uzajamnog delovanja oslobođenog polena u vreme cvetanja biljaka sa aerozagađivačima. Upravo ta činjenica bila je povod za izložbu „Alergene biljke” u galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu u Beogradu, s namerom da se publika upozna sa uzročnicima alergije, ali i da ukaže alergičnim osobama kako što lakše da prođu to razdoblje.
Na izložbi, koja će trajati do kraja oktobra, posterima i fotografijama, herbarskim materijalom i uzorcima iz prirode, na stručan ali i popularan način predstavljene su biljke našeg okruženja, od korovskih pa do ratarskih i voćarskih kultura, koje izazivaju alergije. Autori dr Marko Nestorović i dipl. inženjer Miroslav Jovanović okupili su ovim povodom stručnjake Farmaceutskog fakulteta, Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, Agencije za zaštitu životne sredine, Muzeja Srpskog lekarskog društva u Beogradu i novosadskih ustanova – Departmana za biologiju i ekologiju, Laboratorije za palinologiju i Poljoprivrednog fakulteta.
– Polen svake biljne vrste je potencijalni alergen jer su njegovi proteini strani ljudskom organizmu. Pacijent koji je osetljiv na jednu vrstu polena, obično je alergičan, odnosno izuzetno osetljiv, i na druge vrste, ili na različite materije kao što su: hrana, lekovi, kućna prašina, čestice koje otpadaju sa domaćih životinja... Smatra se da u pojavi alergija presudnu ulogu imaju geni, a da stres (uzbuđenje, strah, ljutnja, zabrinutost) najverovatnije pojačavaju alergijski napad – pojašnjava dr Nestorović, inače kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
Najveći alergenski potencijal u zapadnoj Evropi ima breza, u srednjoj trave, a na Balkanu breza, trave i – ambrozija.
– Alergene biljke su svrstane u tri grupe: drveće (breza, leska, crni i beli bor, jela, javor, tuja, hrast...), zatim trave (popino prase, lisičiji rep, engleski ljulj, pšenica, ovas, ječam, kukuruz, raž, trska...) i korov (štir, pepeljuga, kopriva, pelen, bokvica...). Važno je napomenuti da u toku godine imamo tri perioda cvetanja. U rano proleće, od februara pa do sredine maja, cvetaju drveće i grmlje, onda od polovine maja do polovine jula na red dolaze trave,a posle njih, do kraja septembra, korovi – kaže naš sagovornik.
Pomaže čupanje
Posebna pažnja posvećena je alergenim osobinama ambrozije, kao i uputstvima kako se izboriti sa ovom biljnom napasti.
– Ambrozija je najpoznatija i najopasnija alergena biljka na svetu. Njen polen izaziva alergiju kod 10 odsto ljudi, a uzročnik je više od polovine svih polenskih alergija. Kod najosetljivijih osoba osam do 20 polenovih zrnaca u kubnom metru vazduha može da izazove jake reakcije (kijanje više od 10 puta, svrab u nosu i grlu, curenje iz nosa, pečenje u očima, suzenje očiju, konjunktivitis, otok očnih kapaka, otežano disanje), a samo jedna biljka produkuje jedan do osam miliona zrnaca!
Kod nas je prvi put registrovana 1953. godine u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i u Novom Sadu, zatimu Banatu 1980, Zemunu 1988.godine… Pretpostavlja se da na našim prostorima danas raste desetak ovih biljaka po stanovniku. Jedan od razloga njene ekspanzije je i neobrađeno zemljište nekadašnjih kombinata i zadruga. Primera radu u Austriji drže ambroziju pod kontrolom tako što se zemljište obrađujei duž saobraćajnica.
Kada je suzbijanje ambrozije u pitanju najbolje je čupati je sa korenom, ali je jako mnogo biljaka, pa je to praktično nemoguće. Košenjem se brzoregeneriše, tako da mora da se kosi svake tri nedelje, pre nego što se nađe u fazi cvetanja. Kod nas prvo košenje počinje do 20. jula, drugo do 20. avgusta i treće do 20. septembra.
Vetar glavni „krivac”
Tri su uslova da bi neka biljna vrsta bila alergena: da u strukturi polenovog zrna postoje alergena jedinjenja koja će izazvati alergijsku reakciju; da se oprašuje vetrom (polen se još može prenositi preko životinja i vode) jer u tom slučaju polenova zrna su sitna, lagana i suva, pa se lako raznose na veliku udaljenost; i da stvara ogromne količina polena. Na listi se našla, recimo, i breza čiji su muški i ženski cvetovi razdvojeni, a svaka resa ima 5,5 miliona polenovih zrna.
Prag osetljivosti na polen je individualan – nekome je dovoljno i pet zrna. Standard osetljivosti za ambroziju je 20 zrna, za koprivu 30, za brezu 80, a za trave 50 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. Inače, detaljni podaci o sadržaju i koncentraciji polena u vazduhu mogu se dobiti kod Republičke agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu. Na njihovom vebsajtu nalazi se kalendar cvetanja alergenih biljaka izrađen u skladu sa standardima Međunarodne asocijacije za aerobiologiju (www.sepa.gov.rs). Detaljni podaci o sadržaju polena u vazduhu mogu se dobiti i kod Laboratorije za palinologiju Departmana za biologiju i ekologiju u Novom Sadu (www.nspolen.com).
Ovu izuzetno posećenu izložbu prati i priručnik „Alergene biljke”, koji detaljno objašnjava biološki aspekt alergenih biljaka i medicinski aspekt alergija.
-------------------------------------------------------------------
Jedna resa – šest miliona zrna
Polen se obrazuje u polenovim kesicama. Stvaranje polenovih zrna počinje znatno pre otvaranja cvetnih pupoljaka. Količina polena koja se obrazuje zavisi u prvom redu od vrste, odnosno hibrida, i spoljnih činilaca. Primera radi polenovih zrna u resi topole je šet miliona, breze oko pet i po miliona, a leske četiri miliona, samo jedan cvet bukve ima 174.000 polenovih zrnaca, cvasti trave 15.000 pa do 600.000, šišarica jele 600.000...
--------------------------------------------------------------
Kijali i pre nove ere
Preosetljivost na prisustvo cvetnog praha u vazduhu poznato je od davnina. Persijski vojskovođa Hinij je, pre oko 2500 godina, prilikom iskrcavanja na grčku obalu dobio napad kašlja i kijanja, najverovatnije zbog masovnog cvetanja neke mediteranske biljke. Galen je prvi opisao pojavu alergije na polen oko 120. godine naše ere, sledećim rečima: „Postoje ljudi koji u prisustvu nekog cveća dobijaju napad kašlja i kijanja”. Prvi učitelj i tvorac alergološke škole u Srbiji bio je profesor medicine i akademik Vladimir Spužić. On je prvi rad na srpskom jeziku objavio 1925. godine
-------------------------------------------------------------------
Napad na sluznicu
Antigeni iz polenovog zrna se rastvaraju na sluznici organizma sa kojomdođu u kontakt i to pokreće delovanje imunog sistema. Pri reakciji alergene materije sa antitelima čije je stvaranje izazvala, u organizmu se oslobađa histamin koji, delujući na krvne sudove i pluća, izaziva alergične reakcije. Ranije se verovalo da polen deluje samo mehanički, reljefom omotača, svojim bodljicama i drugim, ali je dokazano da antigenu moć polena predstavlja kompleks antigena na koji organizam odgovara antitelima.
Slavica Berić
objavljeno: 29.08.2011.
