Izvor: Blic, 23.Jan.2011, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sve možete da lečite medom
Med i drugi pčelinji proizvodi predstavljaju pravo bogatstvo prirodnih šećera, vitamina, minerala, esencijalnih aminokiselina, enzima, belančevina, eteričnih ulja, biljnih antibiotika, hormona.
Zato se i kaže da je med i hrana i lek, jer može da spreči pojavu mnogih oboljenja, ali je i nezaobilazan prirodni lek za mnoge zdravstvene tegobe. O njegovim lekovitim svojstvima i o tome kako ga treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koristiti govori dr Verica Milojković, apiterapeut i predsednica Srpskog apiterapeutskog društva iz Niša. Odavno je poznato da primena meda daje dobre rezultate kod kardiovaskularnih oboljenja i oboljenja disajnih puteva, ginekoloških i problema sa varenjem, sa bubrezima i mnogih drugih. Ali med treba znati pravilno dozirati.
- Kod gastritisa koji je praćen povećanim lučenjem želudačne kiseline med se uzima dva sata posle jela rastvoren u čaši mlake vode. Ako gastritis prati smanjeno lučenje hlorovodonične kiseline, med sa koristi 15 minuta pre jela rastvoren u čaši hladne vode. Savetuje se bagremov, med od nane, livadski ili poljski med.
- Kod upale debelog creva uzimajte gram-dva meda na kilogram telesne težine rastvorenog u 100 mililitara mineralne vode pre obroka, tri puta dnevno. Najbolji je med od nane, kestena, lavande.
- Med deluje kao probiotik, stimuliše bakterije organa za varenje, povećava broj mlečnih bakterija koje rastu u crevima i proizvodi metabolite koji sprečavaju rast patogenih bakterija.
- Kod anemija - malokrvnosti koriste se tamne sorte meda, zatim livadski, poljski, šumski. Boja meda zavisi od količine mineralnih materija u njemu. Najbolji rezultati lečenja dobijaju se korišćenjem šumskog meda, koji sadrži 13 puta više mineralnih materija nego cvetne vrste. Terapijske doze zavise od uzrasta, težine anemije i kreću se od jednog do dva grama na kilogram telesne težine. Med se rastvara u vodi i uzima na prazan želudac sa nekoliko kapi limuna. Terapija traje od tri do šest meseci.
- Farmakološki sastav meda preporuka je i za primenu kod oboljenja srca. Med jača umorno srce. Savetuje se med od lavande, nane, bagremov, livadski, poljski, i to jedan do dva grama na kilogram telesne težine. Podeljen u četiri doze, rastvoren u čaši mlake vode, pola sata pre jela. Dokazano je da med smanjuje nivo holesterola i triglicerida za sedam odsto, a povećava nivo korisnog HDL-holesterola za dva odsto.
- Redovna upotreba meda podiže nivo antioksidativnih materija u organizmu. Ovu sposobnost poseduju sve vrste meda, ali najviše med od heljde i suncokreta, a zatim tamne vrsta livadskog meda. Redovno uzimanje smanjuje rizik od nastanka bolesti izazvanih oksidativnim stresom (kardiovaskularne i neurodegenerativne bolesti, tumori, katarakta, dijabetes, reumatoidni artritis).
Pravila za čuvanje i korišćenje
- Med upija vlagu, zato ga treba čuvati u staklenoj ambalaži van domašaja svetlosti i visoke temperature.
- Antimikrobna svojstva se gube ako se med stavlja u vrelo mleko ili čaj.
- Med se uzima isključivo drvenom ili plastičnom kašikom.
- Rastvara se u čaši mlake vode i koristi pola sata pre jela. Najgore je med uzeti kašikom, a potom popiti vodu. Med poseduje veliku specifičnu težinu, te kada kao takav padne na dno želuca, oduzima vodu sluzokoži i oštećuje je. Takvim načinom uzimanja od prisutnih šećera dobijamo samo kalorije, a ne i korisne materije.
