Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 05.Apr.2010, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prolećna noćna mora za alergične na ambroziju
BEOGRAD - Stručnjaci kažu da je onima koji pate od alergije na polen i ambroziju dolazak proleća prava noćna mora i objašnjavaju da je alergija prekomerna reakcija odbrambenog sistema organizma na neškodljive materije, a u kontaktu sa njima imuni sistem nepotrebno i prekomerno stvara antitela.
Alergija je bolest koja se leči dugotrajno i kontinuirano, a osnovno je da se osoba podvrgne alergološkom testiranju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << jer alternativne metode mogu biti samo pomoć u lečenju. Najčešći uzročnici alergije su grinje iz kućne prašine, životinjske dlake, polen i različite prehrambene supstance, a sve to se nalazi svuda oko nas.
Simptomi alergije su različiti i zavise od uzročnika alergije, individualnih karakteristika i životne dobi svake osobe.
Lekari upozoravaju da kao odgovor na alergen mogu da se pojave ekcem, urtikarija, crvenilo, svrab ili perutanje i ljuštenje kože, suzenje i svrab očiju, začepljen nos, kašalj, konstantno kijanje, ali i teže komplikacije kao što su astma ili anafilaktički šok.
Stručnjaci ističu da postoji značajna genetska sklonost ka alergijama i atopiji. Ako jedan od roditelja pati od neke vrste alergije, rizik da i dete oboli je 30 odsto, a u slučaju da kod oba roditelja postoji alergija, rizik za dete je čak 80 odsto.
Alergolozi ukazuju da su alergije disajnih puteva nesezonske i to onda ako je dokazana preosetljivost na grinje, plesni ili na životinjsku dlaku, dok su sezonske alergije uglavnom isprovocirane alergenima koji se javljaju u određenim godišnjim dobima.
Zbog suvog vazduha u zatvorenim prostorima u kojima najčešće boravimo, zimi je najprisutnija alergija na grinje, a početkom proleća počinje alergija na polen, korov, trave. Tokom maja je najveća koncentracija polena cveća, a poslednjih godina tokom leta problem stvara ambrozija, tako da u vreme cvetanja i raspršivanja polena treba izbegavati otvorene prostore, naročito tokom prepodneva kada je najveća koncentracija.
Zato lekari savetuju da prozore treba držati zatvorene kada duva vetar i treba ostati u kući, ne sušiti veš na otvorenom, a bavljenje sportom se savetuje posle kiše, kada je najmanja koncentracija polena u vazduhu.
Stručnjaci ocenjuju da je alergijski rinitis vodeća alergijska bolest današnjice koja "zahvata" između 20 i 30 odsto opšte populacije i to uglavnom adolescenate i radno najsposobnije stanovništvo.
Alergolog Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije dr Rajica Stošović kaže da se za lečenje te bolesti u svetu izdvaja veliki novac i kao primer naveo je Francusku, koja, kako je rekao, više para troši za alergijski rinitis nego za lečenje kolorektalnog karcinoma.
On je upozorio da broj bolesnika koji pate od alergijskog rinitisa svakim danom raste i da ako se tako nastavi, zajedno sa bronhijalnom alergijskom astmom, do 2017. godine će postati najčešća hronična nezarazna bolest.
- Alergijske kijavice su i faktor rizika za pojavu bronhijalne astme, koja može nastati ako se simptomi ne leče na vreme - ukazao je dr Stošović.
On je dodao da su u našem regionu najzastupljeniji poleni breze, leske, bele vrbe, topole, lešnika i oraha, kao i lipe, koja cveta tokom maja i juna i stvara alergijske manifestacije sredinom leta, kada cvetaju i različite trave.
- Simptomi koji se javljaju kod alergijskog rinitisa su sve učestalije kijanje, više puta zaredom, praćeno izrazitim curenjem iz nosa, svrabom nozdrva, a na kraju i zapušenošću nozdrva - kazao je Stošović.
Ti bolesnici, prema njegovim rečima, vrlo često imaju i problem sa svrabom u grlu, peckanjem, suzenjem i crvenilom očnih kapaka.
On je napomenuo da oni koji imaju takve probleme treba da se jave lekaru opšte prakse ili odu kog alergologa na pregled, gde će im biti ukazana pomoć i gde će ti simptomi biti prepoznati, a potom i određena terapija.
Stošović je istakao da je, pored lekova koji se primenjuju za otklanjanje tegoba, potrebno koristiti i morsku vodu za ispiranje nosa, tableta iz vrste antihistaminika i poželjno je uvesti i vakcine protiv alergija koje će kod tih osoba stvoriti toleranciju na uzročnik alergije, odnosno prema polenu ili nekom drugom faktoru koji ju je izazvao.
Stošović je objasnio da vakcina protiv alergije može u potpunosti da izleči obolelog od alergije, posle koje pacijent obično više nema potrebu za korišćenjem lekova koji samo trenutno otklanjaju tegobe.
