Izvor: Politika, 16.Apr.2014, 11:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povučen loš med iz prodaje

Od 182 uzorka u 7,2 odsto kontrola utvrdila da je reč o čistim falsifikatima, a kod 3,6 procenata ima ostataka pesticida

Republička veterinarska inspekcija je sa našeg tržišta povukla sve količine meda proizvođača „Irikom” iz Beograda, livadski med firme „Aza” d.o.o. iz Ledinaca, bagremov i lipov med proizvođača „Honey” iz Vučka, Biomedov livadski med, kao i med Pčelarskog društva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – gazdinstva „Mijačković“, jer je kontrolom utvrđeno da ovi proizvodi ne odgovaraju predviđenom kvalitetu i bezbednosti, saopštilo je juče Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kontrola je inače obavljena tokom marta u saradnji sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije, a na proveri se našlo 182 uzorka meda domaćih proizvođača iz većih i manjih trgovina, kao i sa pijaca. Cilj ove akcije, kako saopštavaju iz resornog ministarstva, jeste otkrivanje falsifikovanog meda na tržištu, a kontrola je organizovana posle saznanja Saveza pčelarskih organizacija Srbije da se na tržištu pojavila veća količina meda čija je maloprodajna cena niža od otkupne (što je naravno ukazivalo na to da je reč o falsifikatima i medu neodgovarajućeg kvaliteta).

Kako „Politika” nezvanično saznaje kompanija „Irikom” je još 2011. po nalogu inspekcije, koja je na terenu utvrdila brojne nepravilnosti, zatvorena, ali je med ovog proizvođača i dalje ostao u prodaji. U vreme kada je inspekcija donela nalog za zatvaranje ove firme, među pčelarima se kasnije govorilo da je vlasnik prodao velike količine ovog meda nekom drugom, ali ostaje nejasno kako je ovaj proizvod pod istim imenom mogao i dalje da se prodaje u trgovinama kada se sumnjalo u njegov kvalitet.

„Politika” je pokušala da sazna da li je kompanija u međuvremenu dobila rešenje inspekcije da, posle otklanjanja nepravilnosti, nastavi sa proizvodnjom meda, ali do zaključenja ovog broja tu informaciju nismo uspeli da dobijemo.

Šta je sporno u uzorcima meda koji je sklonjen sa tržišta i na šta bi potrošači trebalo da obrate pažnju? Na imena ovih proizvođača bi svakako trebalo da u narednom periodu obrate pažnju, a u trgovinama bi trebalo da dobiju informacije o kojim serijama, šaržama meda koji je povučen je reč i kako da kupe bezbedan proizvod. 

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva poljoprivrede rezultati analiza su pokazali da je kod 10 odsto uzoraka meda koji je povučen razlog bio nesvojstven izgled, boja i miris proizvoda. Kod čak 55 procenata kontrolisanih uzoraka pronađena je veća količina HMF (hidroksimetilfurfurola) od propisane granice od 40 miligrama po kilogramu meda. HMF je, inače, prirodni sastojak meda, ali ga u prirodnom proizvodu ima vrlo malo, maksimalno do pet miligrama po kilogramu kada se med izvrca iz košnica. Sa većom koncentracijom postoji mogućnost da je med pregrevan ili se radi o falsifikatu meda za koji je korišćen šećer ili kukuruzni sirup, gde se tokom tehnološkog procesa izlažu visokoj temperaturi pa se tako dobiju i enormno visoke vrednosti HMF-a.

Kod 7,2 odsto uzoraka je pronađena povećana koncentracija šećera, što znači da je reč o falsifikatima, a kod 3,6 odsto su pronađeni ostaci pesticida.

– Savez pčelarskih organizacija Srbije godinama unazad preduzima niz akcija na sprečavanju distribucije neispravnog i falsifikovanog meda na tržištu Srbije, koji ugrožavaju i potrošače meda i savesne pčelare. Zato smo u više navrata pokušavali i uspevali da animiramo veterinarsku inspekciju da se ozbiljnije i češće bavi ovim velikim problemom. Početkom marta nam je ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić izašao u susret, i naredio novu vanrednu kontrolu kvaliteta meda u prometu, koja je dovela do odličnih rezultata, na čemu zahvaljujemo i njemu i Upravi za veterinu, kaže za „Politiku” Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a.

Prema njegovim rečima, velika je šteta da Srbija ogromne količine pravog meda izvozi bez problema, prošle godine čak 3.371 tonu, a da deo srpskog tržišta, ma koliki on bio, zauzima neispravan ili falsifikovan med.

-----------------------------------------------------------------------------------------

Prosečan pčelinjak – 49 košnica

U 2013. godini iz Srbije je izvezena 3.371 tona meda, u bruto vrednosti od 15 miliona dolara, što je 536 odsto više od izvoza svinjskog mesa, i 74 odsto više od izvoza junećeg mesa iz Srbije.

Ovako veliki izvoz meda je još jednom potvrdio značaj pčelarstva u Srbiji, a SPOS najbolje zna da je ovo tek početak i da možemo da uradimo mnogo više, što sami, što uz adekvatnu sistemsku pomoć države (subvencije, krediti, povraćaj dela sredstava za opremu, suzbijanje falsifikata meda na tržištu, uvođenje propisa EU...). Jer, 2007. godine u SPOS-u je prosečan pčelinjak brojao 29 košnica, dok je 2013. godina završena sa prosečnim pčelinjakom od 49 košnica, što je porast od čak 69 odsto, objašnjava Rodoljub Živadinović.

Jelica Antelj

objavljeno: 16.04.2014.

Nastavak na Politika...