Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Feb.2020, 17:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peticija za zabranu zaprašivanja sredstvima opasnim za pčele
Online peticiju za zaštitu pčela pokrenuli su pčelari iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije sa namerom da se podrži inicijativa o prestanku zaprašivanja komaraca i krpelja iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele, kao i da se sredstva za zaštitu biljaka koriste samo u dozvoljenim večernjim časovima ali i da se nikako ne tretiraju biljke jakim hemijskim sredstvima u vreme cvetanja. Peticija iako postoji par meseci i dalje ima mali odziv pa ju je potpisalo samo nešto više od 1 700 >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ljudi.
Poslednjih godina opada populacija pčelinjih zajednica usled masovnog trovanja prouzrokovanog korišćenjem insekticida iz vazduha kada se vrši tretiranje protiv komaraca i krpelja ali i neadekvatnom primenom sredstava za zaštitu biljaka u zasadima i njivama. Bojan Ilić, pčelar iz sela Trske kod Rače jedan je od prvih potpisnika peticije za zaštitu pčela jer su pčelinje zajednice svuda ugrožene naročito prilikom selidba kada se vrši paša.
"Ta selidba i na Fruškoj Gori koja se dešavala ostavila je posledice baš zbog tog prskanja komaraca iz aviona, tako je bilo i u Banatu na suncokretu gde se koriste totalni herbicidi i neonikotinoidi za tretiranje semena biljnih kultura. Tu su i nove sorte doprinele da to nažalost tako bude. Kad kažem nove sorte mislim na suncokret i nije isto kao nekad što smo imali sorte, drugačije su i veličine tih glava koje cvetaju i mnogo manje meda donose ove nove sorte. Peticiju treba da potpiše svako, ne samo pčelar već i običan građanin i bilo ko od korisnika koji koristi med jer su pčele veoma bitne ne samo za nas nego i za celu planetu i za život na njoj", rekao je Bojan Ilić, pčelar.
Braća Ivan i Slobodan Vasiljević u selu Ilićevo kod Kragujevca godinama se bave pčelarstvom ali i proizvodnjom matica. Imaju jednu od najvećih oplodnih stanica i rade sa 1000 oplodnjaka. Kako sami kažu potrebna je veća saradnja ali i edukacija između pčelara i voćara kako bi jedni drugima izlazili u susret i koristili sredstva za zaštitu biljaka u večernjim časovima kada pčele ne izlaze iz košnica.
"Recimo od šest sati popodne može da se ulazi bez posledica po pčele jer sutradan otrovi prestaju da budu delotvorni odnosno otrovni za pčele. Ukoliko bi se to poštovalo smatramo da bi se sigurno 50 % trovanja smanjilo. Mi smo lično sami imali gubitke negde oko 260 košnica poslednjih godina kada je u pitanju trovanje pčela tako da je pčelarstvo po tom osnovu jako ugroženo a samim tim i stanovništvo. Posebno problema imamo u pčelarstvu sa gaučom, sredstvom kojim se baždari seme na suncokretovoj paši gde imamo trovanje za vreme paše i imamo trovanje posle paše kada se zatrovan polen unese u košnicu. Za Šumadiju je najkritičniji period tog cvetanja voća jer tada su i najveća trovanja, međutim Vojvodini preti mnogo veća opasnost a samim tim i nama pčelarima jer ih i sami selimo za Vojvodinu", izjavio je Ivan Vasiljević, pčelar i odgajivač matica.
"Matica je sama po sebi majka košnice, bez matice nema pčelinjeg društva i optimum je nekih tri godine da matica bude stara, posle toga stagnira za nošenje legla i mislim da je vrlo bitno da ima i što više proizvođača matica, mislim da evropsko tržište može da se otvori, da se radi izvoz i da ima kapaciteta jer Srbija ima dosta košnica, samo možda fali više znanja među pčelarima za proizvodnju matica", rekao je Slobodan Vasiljević, pčelar i odgajivač matica.
Pokrenuta peticija za zaštitu pčela ima mali odziv i među pčelarima pa je prikupljeno svega nešto više od 1 700 potpisa. I pored toga zabrinuti pčelari nadaju se da će veća edukacija ali i saradnja među poljoprivrednim proizvođačima povećati svest kod ljudi o opasnosti korišćenja jakih hemijskih sredstava za zaštitu biljaka koja i dalje utiču na pomor pčelinjih zajednica.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
