Izvor: RTS, 10.Maj.2014, 20:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pčele ugrožene zbog zaprašivanja
Srbija je prošle godine izvezla 3.370 tona meda za 15 miliona dolara. U dobrim godinama proizvedemo od pet hiljada do osam hiljada tona, najviše bagremovog meda. Zato je država povećala subvencije pčelarima koji najviše problema imaju tokom proleća u vreme cvetanja biljaka, ali i nekontrolisanog korišćenja sredstava za zaštitu bilja.
Janoš Balint i njegov komšija Dušan iz Zrenjanina imaju više od 500 košnica. Pozdravljaju odluku države o povećanju iznosa subvencija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i očekuju da će njihove kolege voćari i ratari kontrolisati korišćenje herbicida i insekticida prilikom tretiranja biljaka.
"Ukrupnjavaju se parcele, a to znači da će biti manje korovskih biljaka, a sa tih korovskih biljaka je najkvalitetniji nektar i polen za razvoj i za zdravlje pčelinjih zajednica, a toga će biti sve manje usled korišćenja pesticida. Najgore je što se koriste ovi insekticidi za tretiranje semena uljanih kultura što posećuju pčele", upozorava Janoš Balint.
Nedovoljno pčela može da prepolovi prinos pojedinih kultura. Kod maline ga umanji i do 45 odsto, a kod šljive i višnje do 40. Neka istraživanja pokazuju da samo jedno pčelinje društvo podigne prinose poljoprivrednih kultura za 300 evra.
Dr Rodoljub Živadinović iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije smatra da pojedini poljoprivrednici ne shvataju da štetu čine sebi pa i pčelarima time što krše zakon, tretirajući voćarske i druge kulture tokom cevtanja.
"Ukupna vrednost oprašivanja pčelama u Srbiji je 148 miliona evra. Znači, kada bi sada pobili sve pčele, toliko bi bio manji prinos u poljoprivredi", dodaje Živadinović.
Mnogi poljoprivrednici nekontrolisanim prskanjem izlažu se i velikim kaznama. Potpuno je zabranjeno prskanje bilja tokom cvetanja preparatima otrovnim za pčele.
Kazne su od 50 hiljada za fizička lica do 500 hiljada za pravna lica, plus šteta po košnici koja se plaća pčelaru. I neadekvatna evidencija o tretiranju hemijskim preparatima kažnjava se sa 30 hiljada dinara.
Podaci pokazuju da se tokom godine iskoristi samo tri odsto pčelinje paše i da su perspektive pčelarenja velike.
"Imamo sad konkretno kod nas u društvu i u drugim društvima, da se mnogo mladih pojavljuje, koji nemaju posla, nemaju neku perspektivu, da se zaposle, a ovo je način da se zaposle i da zarade", kaže Dušan Marinkov iz Pčelarske organizacije Vojvodine.
Da se od pčelarstva može dobro zarađivati, pokazuje vrednost prošlogodišnjeg izvoza meda, koja je bila veća od izvoza junećeg i svinjskog mesa zajedno. Šansa je to i za pojedince, ali i za državu.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo
.jpg)
