Izvor: Vostok.rs, 04.Jun.2013, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pčele - detektori mina?
04.06.2013. -
Moglo bi zazvučati kao naslov nekog naučno-fanstastičnog filma: „dresiranje pčela za pronalazak minskih polja“. No, to je stvarnost. Pod vođstvom prof. dr. Nikole Kezića, multidisplinarni tim već nekoliko godina, na zagrebačkom Agronomskom fakultetu, radi nad ovim projektom.
Dr. Kezić i saradnici iz njegovog tima pokušavaju da dokažu da se autohtona medonosna pčela može >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << dresirati i iskoristiti za otkrivanje mina u zemljištu.
Naime, i pčelama, kao i ostalim životinjama koje se mogu dresirati, ciljani zadatak se najčešće „uvalja” u određenu dozu njima primamljive hrane. U ovom slučaju pčelama ugoda stiže omiljenim šećernim sirupom, čistom kombinacijom šećera i vode, ponuđenom u hranilicama pored kojih se nalazi TNT. Profesor Kezić to objašnjava : „stručnom terminologijom rečeno, dresurom se kod pčela izaziva Pavlovljev refleks“ i dodaje:
- Zapravo o tome se već dugo govori i piše po medijima. Bilo je dosta pokušaja i postoje već i neki patentirani projekti. Naime, mi smo se oslonili na iskustvo koje imamo pri oprašivanju bilja. Jer, svo bilje nije podjednako atraktivno pčelama. Da bismo pčele „nagovorili“ da odlaze na ono bilje koje je nama važno za oprašivanje, a nije njima u primarnom interesu, razvijene su tehnike kojima mi pčele „nagovorimo“ na ono bilje koje je nama zanimljivo u poljoprivredi, u oprašivanju. Mi smo zapravo na bazi tog iskustva, odnosno ta iskustva primenili u dresuri pčela na TNT odnosno eksploziv.
Možda smešno zvuči pitanje, ali recite nam kako je moguće trenirati, odnsono dresirati insekte?
- Tu postoji čak razlika da li radite sa individualnom pčelom i ako radite sa pčelinjom zajednicom. Mnogo je komplikovanije raditi sa zajednicom. U tom smislu moramo je izolirati u posebni prostor sa jednim mrežastim šatorom. Unutar tog prostora postavljamo izvor mirisa gde se nalazi hrana. Kad je naučimo da otkrije hranu, onda poveže taj miris sa hranom i tada ona pronalazi druga mesta gde se nalazi taj miris. U početku, dok traje dresura ona prvo pronalazi hranu. Pčela to brzo nauči, no ona isto tako to brzo i zaboravi. Ali, ostaje verna svom izvoru hrane, barem jedan do dva dana nakon što prestane dresura. Dakle, u roku od tri do četiri dana mi smo u stanju da pčele naučimo da traže taj miris. One podjednako, tako brzo pređu na druge mirise i ove prestanu tražiti, ako smo sa dresurom prestali. Tako da smo se zbog te brzine odlučili za pčele. Pčele nisu namenjene da konkuriraju drugim načinima otkrivanja eksploziva kao što su psi, pacovi ili neki uređaji koji skupljaju mirise iznad tla. Pčele bi trebale dopuniti čitavu tu paletu, jer razminiranje je vrlo ozbiljan proces i svaki je doprinos dobro došao.
Pomenuli ste pacove, u čemu su oni dobri što se pronalaženja ili identifikacije tiče?
- U Africi se koriste jer se dobro mogu dresirati i oni su izvrsni u tom poslu otkrivanja mina pomoću mirisa, odnosno mirisa eksploziva u tlu. No, mi pčele koristimo jer ih imamo svuda. Znači, ne moramo ih posebno tražiti i uzgajati. Pčela ima jedno svojstvo- a to je da je idealni oprašivač. Pčela je verna svom izvoru hrane, sve dok u prirodi pronalazi hranu kod biljke koja ima taj miris.
Kako vi uopšte saznajete da su one našle eksploziv, odnosno mine?
- Mi jednostavno snimamo pčele. Dok pčele lete, one proizvode određenu količinu toplote. Kada toplotnom kamerom snimate, onda pčelu vidite 10 do 20 puta veću i na osnovnu toga vi možete tačno locirati gde se nalaze pčele i onda za to mesto postoji sumnja da u tlu ima mina.
Ima li možda podataka koliko je ljudskih života do sada spašeno zahvaljujući pčelama?
- Pčele su još uvek u fazi istraživanja i imamo još čitav niz pitanja koja se moraju rešiti. Jedan od tih problema je ponašanje pčela. Uzgred, važno je reći da mi radimo kao tim. Recimo jedan od kolega iz Austrije koji je uključen u naš rad, on je specijalista za to pitanje ponašanja pčela. Drugi kolega iz Francuske, bavi se feromonima. Konkretno moramo rešiti problem otiska stopala, jer miris stopala one isto tako dobro osete, kao i miris TNT. Dakle, rešavamo sad i taj temeljno-naučni deo. No, ono što smo dokazali je da ih možemo pouzdano naučiti da one shvate da mogu naći hranu u prostoru gde ima tog mirisa.
Jovana Vukotić,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/belgianchocolate/ss-by
