Izvor: Blic, 31.Avg.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pčelari kažu biće manje meda
Na 16. Međunarodnom sajmu pčelarstva okupilo se juče u Somboru pedesetak izlagača iz Hrvatske, Mađarske i Srbije. Osim meda i pčelinjih proizvoda, na prodajnim štandovima u Gradskoj hali ,,Mostonga” našli su se i oprema i drugi pribor namenjen pčelarima.
Skup pčelara bio je i prilika da se razmene iskustva u ovogodišnjoj proizvodnji meda.
- Uginuća pčela je bilo na određenim lokalitetima tokom ove pašne sezone. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << organizovali smo akciju uzorkovanja pčela na svim tim lokalitetima, da bi utvrdili šta je tačan uzrok. Rezultati još nisi stigli, tako da još uvek nismo sigurni u čemu je problem. Na uginuća su se najviše žalili pčelari u regionu Sombora i Apatina i u južnom Banatu. Računamo da je u Srbiji uginulo od 30 do 35 odsto pčelinjih zajednica. Imamo podatak za 110.000 društava, ali sigurno je uginuće bilo i veće - kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Rodoljub Živadinović.
- Najveći problem zadaje nam suncokret. Napravio sam probu i deo košnica odneo pored Dunava, a deo sam ostavio na suncokretovoj paši. Tamo gde je bio suncokret uopšte nisam vrcao med. Gubitak je minimum 25 kilograma po košnici, odnosno ukupno pet tona meda ili 500.000 dinara. Uzorci za analizu uzeti su iz mojih košnica kako bi se utvrdilo šta je uzrok uginuća pčela - kaže Stevan Marinov, pčelar iz Sombora.
- Svake godine pčele selimo od Homolja, preko ispaše na lipama na Fruškoj Gori, do suncokreta u Bačkoj. Ove godine svi se žale, ali ja se ne mogu požaliti. Imamo 400 košnica a od toga nam je svega šest propalo - kaže Ivan Periškić iz Bačkog Monoštora koji pripada trećoj generaciji pčelara te porodice.
Ovogodišnja proizvodnja meda u Srbiji biće znatno smanjena i procenjuje se da će pčelari ove godine proizvesti oko 1.200 tona, dok je prosečna proizvodnja do sada bila oko 3.500 tona.
- Pčelarstvo više nije profitabilno kao nekada. Svi troškovi su skočili, a cena meda nije menjana od 2002. godine. Sve je manje pčelinjih paša, industrijalizacija je zahvatila i poljoprivredu a pčelari moraju češće da sele pčele kako bi ostvarili kakav-takav prinos. To sve poskupljuje proizvodnju meda. Prema našoj proceni prošle godine je oko 500 pčelara napustilo pčelarenje. To je velika šteta i za državu, jer bez oprašivanja nema ni proizvodnje hrane - kaže Živadinović.
Država pčelarima može pomoći tako što će im nadoknaditi uslugu oprašivanja, smatra prvi čovek pčelarskih organizacija. Tako se radi u celom svetu, kaže on. U Americi se nekada oprašivanje plaćalo 25 dolara po košnici, a sada je to 150 dolara. Ali pčela nema.
Cena meda varira i zavisi od kraja i vrste meda i iznosi od 300 do 400 dinara, pa i do 600 dinara u nekim regionima. Cena na veliko je od 1,5 do dva evra.
Prva knjiga o pčelarstvu na srpskom
Somborski paroh, Avram Maksimović, napisao je prvu srpsku knjigu o pčelarstvu, koja je štampana 1881. godine u Budimu na staroslovenskom jeziku. U pčelarskom udruženju ,,Bačka” planiraju da povodom 200. godišnjice od njenog objavljivanja štampaju novo izdanje na staroslovenskom, sa prevodom na srpski jezik, kaže Boško Crnogorac, član Pčelarskog udruženja ,,Bačka”.
