Izvor: Mondo, 16.Jan.2017, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pčelari iz Šumadije beže zbog zagađenja
Pčelari iz Šumadije će uskoro morati da sele košnice na veće nadmorske visine i u čistije krajeve, koji nemaju razvijenu voćarsku proizvodnju, tvrdi Slobodan Lazarević, pčelar iz Čumića.
Foto: Ilustracija Guliver/Getty Images/Thinkstock
On za "Agroklub" kaže da je, zbog nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava za tretiranje voća, imuni sistem pčela oslabljen, a u medu se često nađu i nedozvoljene supstance.
Pčelari smatraju da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << pčela ugrožena zbog agresivne upotrebe hemijskih sredstava, ali da pre svega ima dosta nestručne upotrebe.
"Situacija je zaista alarmantna što se tiče pčele, jer konstantno zagađivanje životne sredine, pogotovu u reonima koji se intenzivno bave voćarstvom, ugrožava ovu vrstu. Njen imuni sistem je toliko oslabljen da ne mogu doneti dovoljno hrane ni za sebe, a pogotovo viškove za pčelare. Zato smo prinuđeni, naravno, ko ima uslova i kapaciteta, da svoja društva čak i za stacionarno držanje košnica, izmestimo u oblasti gde nema zagađenja životne sredine", kaže Lazarević.
Pčela je, tvrdi Lazarević, na prvoj liniji fronta i prvo merilo i branik zdravlja životne sredine.
"Jednostavno, mnogo je nestručnog korišćenja hemijskih sredstava koje dovodi do uginuća pčela kada one odlaze na cvetove da skupljaju polen i nektar. S druge strane, unose med koji u sebi zadrži zabranjene supstance, koje se otkriju kasnijim utvrđivanjem analizama koje radimo kada želimo da prodamo med. To su ta dva merila koje ukazuju da je situacija alarmantna i u košnici i van nje", objašnjava Slobodan Lazarević.
Ovaj pčelar ozbiljno razmišlja da svoje košnice iseli iz ovog regiona i stacionarno ih premesti na planinu Rudnik ili neku drugu obližnju planinu, gde su zagađenja minimalna ili ih uopšte nema.
Slatka zarada: Srpsko "blago" ide u Katar!
"Bićemo prinuđeni da se pomerimo na veće nadmorske visine i manja naseljena područja gde pčela može prvo za sebe da stvori hranu, a onda možda i neki višak za nas. U ovim uslovima bukvalno se vidi da je ona sama sa svim spoljnim faktorima jako oslabljena i pitanje je dokle će ona izdržati", dodaje Lazarević.
I njegov kolega sa istog područja, Slobodan Miletić, koji pčelari više od tri decenije, tvrdi da je pčela ugrožena. Kaže da je prošla godina bila veoma loša, a ni za ovu nema optimistične prognoze.
"Mali broj pčela je zazimio u košnicama, što ne obećava ništa dobro. Došlo je do osipanja u samim društvima. Ove godine je to bilo u ogromnom broju. Meni se na 25 društava pustilo oko 50 rojeva. To nije normalno i u zimu sam ušao na klimavim nogama", kaže Miletić.
Ideje vrede: Kod Kopa stvorila medeno carstvo
On nije zadovoljan stanjem koje je sada u košnicama i apeluje na sve da se ozbiljno pozabave ovim problemom.
"Kada sam u decembru radio tretiranje protiv krpelja, nisam bio zadovoljan onim što sam video. Zajednice su stešnjene, i vrlo malo pčela ima. Uzrok lošem stanju je u hemijskim tretmanima voća zbog kojih se pčele osipaju i pate, pogotovu u razvijenim voćarskim krajevima. Šta je ko uradio, uradio je. Šta je preteklo videće se sledeće godine. Voleo bih da kod ostalih domaćina nije kao kod mene. Problem je u svesti ljudi, treba malo više ljubavi da se useli, a ne samo da se misli na zaradu", kaže Miletić.
Šumadijski pčelari se plaše da bi ova životinja u budućnosti mogla da nestane u ovim krajevima. Zabrinuti su i što je sve manje meda u košnicama, a sve više u rafovima i to po niskim cenama od svega 200 dinara. Oni tvrde da kilogram pravog meda ne može biti toliko jeftin, te da je cena bagremovog i livadskog meda oko 800 dinara, dok je suncokretov nešto jeftiniji, piše "Agroklub".
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo
