Izvor: RTS, 02.Nov.2013, 08:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pčelarenje, od hobija do posla
Proizvodnja meda je jedna od privrednih šansi. Nekada hobi, za mnoge je sada pčelarenje postalo izvor prihoda. Pčelari nemaju problema sa prodajom, ali na tržištu se pojavljuje i med koji nije dobijen prirodnim putem.
Nekada su se pčele držale iz hobija, a danas mnogi u medu vide mogućnost za zaradu od koje će živeti. Srpski med >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ima kvalitet i sve se više traži. Međutim, problem je što ima i onih koji pokušavaju da dođu lako do zarade.
Da biste počeli da se bavite pčelarstvom potrebna su manja ulaganja nego, na primer, u ratarstvu, povrtarstvu ili voćarstvu.
"Sama košnica košta 5.000 dinara, roj se računa oko tri do pet evra po ramu, roj je na pet ramova obično, i plus matica 1.000 dinara", računa Ivan Ristić, pčelar iz Negotina.
Da bi četvoročlana porodica mogla da živi samo od pčelarstva, potrebno je da ima između 100 i 200 društava. Pčelari mogu da računaju na subvenciju od 500 dinara po košnici i na bespovratna sredstva za nabavku opreme.
"Potrebno je da kupite opremu od domaćeg proizvođača i 40 odsto od te opreme je subvencionisano. Takođe, neke lokalne samouprave daju određena sredstva, kao Negotin. To je vetar u leđa pogotovo mladima", kaže Dragan Radosavljević iz Negotina.
Međutim, problem je što i ovde podsticaji države kasne.
"Država je samo obećala tih 500 dinara po košnici, ko ima obeleženu košnicu, ali za sada nijedan pčelar u Srbiji nije dobio to, a već su pčelari uložili preko 200 dinara po košnici, da bi došli do ovog broja", kaže Zoran Nikić, pčelar iz Negotina.
Koliko para može da se zaradi pčelarenjem teško je reći, jer količina proizvedenog meda umnogome zavisi od vremenskih prilika i toga da li košnice selite ili ne. Svakako da mnogo bolje prolaze oni koji su se pčelarstvu potpuno posvetili i koji to vide kao ozbiljan posao.
Domaći pčelari nemaju problem sa prodajom, jer se srpski med sve više traži. Cena zavisi od kvaliteta. Najskuplji je bagremov 3,8 evra po kilogramu, a najjeftiniji suncokretov, oko dva evra.
Pčelari kažu da bi mogli da prodaju i mnogo veće količine od sadašnjih, samo kada bi uspeli da ih proizvedu. Veliku štetu, međutim, mogu da im nanesu oni koji prodaju veštački med.
Slavko Luković, pčelar i predsednik društva "Hajduk Veljko" iz Negotina upitao je kako mogu pčelari da prodaju med za 3,8 evra po kilogramu rinfuzno (neupakovano), kada se može naći u nekim megamarketima, deklaracija da je bagremov med, 300 i nešto dinara. Prema njegovim rečima, to ukazuje da se prodaje med koji nije prirodni.
"Mi kao pčelari i kao Savez preduzimamo sve mere što je u našoj nadležnosti da dražava vrši kontrolu uz našu pomoć da suzbijemo i eliminišemo potpuno to tržište, prodaju neprirodnog meda na našem tržištu", kaže Luković.
Jedan od načina da se ovaj problem prevaziđe jeste i edukacija pčelara. Za to će društvo pčelara iz Negotina koristiti novac iz fondova Evropske unije.
Nikica Marinković iz Nemačke organizacije GIZ rekao je da projekat podrazumeva rekonstrukciju doma, opremanje doma neophodnim enterijerom, nameštajem, edukacija kako proizvođača tako i potencijalnih proizvođača.
"Projekat se odnosi na zapošljavanje novih osoba, odnosi se na edukativne ekskurzije po inostranstvu, što bi trebalo da zaokruži ceo ciklus, od doma, edukacije, proizvodnje, markiranje meda", kaže Marinković.
Plan saveza pčelara Srbije jeste i da se u narednom periodu srpski med pakuje u tegle sa zaštitnim znakom Saveza, što bi bila garancija za kvalitet.
