Izvor: Večernje novosti, 12.Mar.2014, 09:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pčelar Mileta je apsolutni rekoder na Balkanu!

PČELAR Mileta Marković iz Jabučja kod Lajkovca u protekle dve decenije proizveo je oko 100.000 pčelinjih matica vrhunskog kvaliteta, koje su „letele“ širom Evrope, do bliskoistočnih zemalja, a svojevremeno čak i preko okeana do - Amerike. Iz njegovih matičnjaka godišnje izađe više od 5.000 matica, po čemu je apsolutni rekorder Balkana! Nekadašnji mašinski poslovođa na „Polju D“ Rudarskog basena „Kolubara“, odmor od napornog rada na ugljenokopu pre tri decenije, pronašao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je u pčelinjaku. Stan u Lazarevcu je prodao, pa je u Jabučju kupio imanje i ozidao kuću. Ima oko 350 košnica, iz kojih godišnje proizvede oko pet tona meda, pet kilograma izuzetno lekovitog mleča. Ipak, njegov najveći, jedinstven poduhvat među pčelarima u Srbiji je - proizvodnja matica. - U saradnji sa profesorom dr Jovanom Kulinčevićem, svetskim stručnjakom za pčelarstvo, počeo sam pre dve decenije da se bavim proizvodnjom kvalitetnih matica selekcijom - kaže Marković. - Veoma je bitno da matica ima dobre genetske osobine, jer od toga zavisi koliko će pčele u njenoj košnici davati meda, hoće li biti agresivne ili ne. Bitno je i da matica bude otporna na bolesti. To se postiže pažljivim ukrštanjem mladih matica sa trutovima.NAGRADE MARKOVIĆ je 1999. godine bio državni rekorder u proizvodnji meda. Nagrađen je najvećim priznanjima Pčelarskog saveza Srbije, plaketom „Profesor dr Jovan Živanović“ i zlatnom značkom. Jaja koja položi izabrana, kvalitetna matica, posle 12 sati postaju larve, Marković posebnom tehnikom premešta u takozvane matičnjake. Oni se potom stavljaju među pčele u posebnim košnicama. Instinktivno, pčele počinju da hrane larve iz kojih se za dve nedelje izleže - matica. - Posle nekoliko dana matica izleće iz košnice, da bi se u prirodi parila sa trutom, koji posle parenja ugine - kaže Marković. - Postoje mesta u prečniku od desetak kilometara na kojima se trutovi za vreme parenja sakupljaju. Maticu, tako je priroda uredila, može da oplodi samo biološki najkvalitetniji mužjak, a ona posle nekoliko dana počinje da nosi jaja. Za to vreme, pratim njen izgled, ponašanje, i ako je kvalitetna, stavljam je u specijalni mali drveni kavez sa nekoliko pčela, njenim pratiljama, koje su zadužene da je hrane. Tako „upakovana“, sa hranom i pratiljama, u posebnoj perforiranoj koverti, može da putuje do nedelju dana. Šalje je brzom poštom uz posebnu naznaku, šta je u paketu. Kad stigne kod kupca, pažljivim postupkom matica se postepeno priključuje pčelama, da bi je prihvatile. - Za ove dve decenije, nisam imao nijednu reklamaciju na kvalitet matica. One poboljšavaju kvalitet pčelinjaka širom Srbije i jugoistočne Evrope - kaže Marković. - Ranije, mnogo matica izvozio sam u inostranstvo, sada je tolika potražnja u Srbiji i okolini, da više ne stižem da ih šaljem u daleke zemlje. Već sada, imam oko 3.000 naručenih matica za sledeću godinu. Mnogo toga u pčelarstvu nije objašnjivo, pčele se veoma često po samo njima znanim instinktima ponašaju. Ako pčelar uspe da bar malo u to pronikne, uspeh neće izostati, a pčele to obilato nagrađuju, druženje s njima pravi je lek za dušu.ŠANSA ZA BIZNIS - U ovom poslu imam izuzetnu podršku porodice, supruge Ljiljane i naše dve ćerke i njihovih porodica. Pomažu nam naročito ćerka Slavica, profesor biologije, i njen suprug Saša Kulinčević, iz Lazarevca. Druga ćerka živi u Beogradu i nije u prilici da često dolazi. Ovo nije samo porodični biznis, već unosan posao za čitavu okolinu. U Jabučju ima mladih pčelara koji će, siguran sam, nastaviti da se uspešno bave ne samo proizvodnjom meda, neki od njih su zainteresovani i za uzgoj matica - kaže Mileta Marković.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo,   Kolubara

Nastavak na Večernje novosti...