Izvor: Mondo, 23.Sep.2018, 20:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PROBLEM: Niste fer, ose vrede koliko i pčele!
Naučnici smatraju da nije fer da su pčele visoko cenjene dok ose ljudi ne vole i pozivaju na organizovanje javne kampanje kojom bi se "imidž" osa poboljšao.
Foto: Mondo/ Stefan Stojanović
Nova studija pokazuje da ljudi ne vole ose, iako su ose, kako naučnici ističu, podjednako korisne za ekologiju kao i pčele.
U anketi objavljenoj u časopisu Ecological etnomology učestvovalo je 750 ljudi iz 46 zemalja i prema toj studiji ose su među najomraženijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << insektima, preneo je BBC.
Učesnici u istraživanja ocenjivali su insekte na skali od minus pet do pet.
Većina ocena za pčele bila je plus tri i više, dok je većina ocena koje su ose dobile bila minus tri ili čak niže.
Možda zbog meda?
Možda je presudno što "nam" pčele prave med, od osa ga ne dobijamo, a prvi kontakt sa pojmom pčele već u predškolskom dobu dcu dobijaju upravo preko pojma meda.
Kada je trebalo da navedu reči koje imaju veze sa pčelama, najčešći odgovori bili su "med", "cveće" i "oprašivanje".
S druge strane, najčešće navedene reči za ose su "ujed", "dosada" i "opasnost".
Međutim i ose oprašuju cveće i ubijaju štetočine, a jednako su značajne za životnu sredinu kao pčele.
Problem je, prema rečima doktorke Sejran Samner sa USL, koja je vodila istraživanje, u tome što ose imaju lošu reputaciju.
Javnost nije svesna svih dobrobiti osa, pa se one smatraju neugodnima, a ne važnim za ekologiju.
"Ljudi ne shvataju kolika je njihova neverovatna vrednost", rekla je ona.
"Iako možda mislite da žele vaše pivo ili sendvič - one su, zapravo, mnogo zainteresovanije da pronađu plen, odnosno insekte i da se vrate u osinjak da nahrane larve."
Šta je pravi med i kako nas sve varaju (FOTO)
Samner takođe navodi da postoji manjak istraživanja o pozitivnim efektima osa na životnu sredinu.
Analizirala je naučne radove i konferencijske prezentacije o pčelama i osama tokom poslednjih 37 godina, 16 godina zaredom.
Osa usmrtila muškarca na Bovanskom jezeru
Na uzorku od 908 dokumenata, otkriveno je samo 2,4 odsto publikacija o osama objavljenih od 1980. godine, u poređenju sa 97,6 odsto - 886 radova o pčelama.
Od 2.543 konferencijska izlaganja o pčelama i osama, 81,3 odsto bio je o pčelama.
Taj nedostatak istraživanja zaustavlja napore za razvoj strategija o očuvanju osa, čija populacija opada zbog gubitka staništa i klimatskih promena, upozorio je dr Alesandro Kini sa Univerziteta u Firenci, koji je sarađivao na studiji.
