Izvor: Southeast European Times, 30.Nov.2011, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otkrivanje Kosova

Britanka na Kosovu otkriva lepote kulture zemlje i njene kuhinje kroz bavljenje pčelarstvom.

30/11/2011

Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Prištine -- 30.11.2011.

Elizabet Goving je britanska nastavnica koja se preselila iz Velike Britanije na Kosovo pre pet godina. Goving, koja ranije nije poznavala bogatu kulturu zemlje, dobila je košnicu na poklon i tako je neplanirano krenula na putovanje kroz njenu kulturu i kuhinju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<
Njena nova knjiga Putovanja u krvi i medu: Pčelarka na Kosovu, priča je o strankinji koja se zaljubljuje u tradicije podeljene zemlje. Takođe, priča koja stoji iza naziva Balkan zauzima važno mesto u knjizi. Na turskom „bal“ znači med, a „kan“ krv. Te reči govore o dualitetu podeljenog, ali prelepog nasleđa zemlje.

SETimes: Ko je Elizabet Goving?

Elizabet Goving: U početku sam radila kao nastavnica u Londonu. I dalje ponekad radim kao predavač, ali sam uglavnom zauzeta svojim pisanjem i nevladinom organizacijom The Ideas Partnership, koju sam uspostavila sa svojim partnerom i našim prijateljem za rad na projektima iz obrazovanja, životne sredine i kulturnog nasleđa na Kosovu. Trenutno radim na knjizi Edit i ja: Avanture sa edvardijanskim putnikom na Balkanu, o mojim putovanjima putevima Edit Daram na Kosovu i u Albaniji.

SETimes: Kako ste se našli na Kosovu i šta vas je navelo da napišete knjigu koja ide dalje od same istorije?

Goving: Moj partner je dobio posao kao savetnik [bivšeg kosovskog] premijera Agima Čekua. To se desilo u vrlo kratkom roku i od skoro potpunog nepoznavanja Kosova došla sam do toga da odjednom shvatim da tu živim! Možda je to dobar način da se zemlja otkrije - pre nego što stvorite previše predrasuda.

Prilikom mog prvog rođendana na Kosovu dobila sam košnicu na poklon. To je bio prvi put da sam osetila stvarnu povezanost, bez obzira što se radilo samo o deliću te zemlje. Moja knjiga govori o tome. Takođe sam uključila neke recepte za jela koja sam naučila da pravim sa medom koji su pravile moje pčele, kako bih pokušala da prenesem neke jake ukuse koji su začinili moje iskustvo.

SETimes: Kako ste se upoznali sa kulturom Kosova preko pčelarstva ?

Goving: Pčelarstvo je odličan način da upoznate zemlju. Pčelari su generalno blagi ljudi, koji obično žele da podele svoje znanje. Učila sam zanat kod divnog pčelara, sa čijom porodicom sam se veoma zbližila. Takođe sam upoznala puno zanimljivih pčelara -- žrtve trgovine ljudima i nasilja u porodici koje su, preko ženske kuće, učile kako da pokrenu svoj pčelarski posao; aktivistu koji mi je pričao o svom životu dok je bio politički zatvorenik; kao i bivšeg gerilca koji je dobio košnicu u sklopu svoje penzije. Njihova prošlost pretočena je u lične priče preko kojih sam mogla bolje da shvatim Kosovo.

SETimes: Kakvo je vaše iskustvo kao strankinje na Kosovu?

Goving: I albanska i srpska kultura su nešto sveto (albanski Kanun kaže 'tvoj dom pripada Bogu i gostu'). Kosovo je, stoga, divno mesto za strance.

Verovatno pomaže i to što sam naučila da govorim albanski i, u nešto manjoj meri, srpski, pa sam mogla da komuniciram sa ljudima. Ono što me najviše iritira je kada nekoga pitam nešto na albanskom sa mojim akcentom, a oni mi odgovaraju na nemačkom.

SETimes: Šta ste naučili o kulturi i tradiciji na Kosovu ? Da li imate specijalno mesto, jelo ili priču sa Kosova koja vam je posebno važna?

Goving: Toliko je toga bilo da se nauči - o detaljnim pozdravima koje vam čak i stranac izgovara, kao i o odgovarajućem ponašanju u raznim svečanim prilikama. Moje omiljeno mesto u Prištini je Etnološki muzej, gde sam naučila puno i radila kao volonter.

Moja omiljena hrana na Kosovu? Med! Ali, i sve stvari koje možete da napravite ili poslužite sa medom - omiljeni su mi pogače i lokumi, 'svadbeni kolači' i baklava.

SETimes: S obzirom da je današnji imidž Kosova u svetu većinom negativan, šta je vas naučio svakodnevni život na Kosovu što ne može da se vidi na vestima?

Goving: To je jedan od razloga što naslov knjige uključuje i 'krv' i 'med'. U Velikoj Britaniji i većem delu sveta Kosovo je uglavnom poznato po krvi. Ovde sam došla sedam godina posle rata, kada su se ožiljci tog iskustva zaceljivali, a u onome što sam zatekla mnogo su više dominirali med i slatkoća.

Kosovo ima bogato kulturno nasleđe, divne pejzaže i iscrpljujuće gostoprimljive ljude. I to je ono što me je zanimalo i što je uticalo na pisanje knjige.

Nastavak na Southeast European Times...