Izvor: JavneVesti.com, 10.Avg.2013, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njeno visočanstvo, Palačinka
Verovali ili ne, arheološka i istorijska istraživanja su pokazala da se još u antička vremena konzumirala mnogima i dan danas omiljena poslastica – palačinke. Svakako da to nisu bile palačinke kakve mi jedemo danas, ali su svakako imale istu namenu. Te proste, pečene mešavine mleka, brašna, jaja i začina su stari Rimljani nazivali "Alita Dolcia" ("nešto slatko").
U zavisnosti od mešavine sastojaka i načina pripreme, završni proizvod je izgledao kao mešavina palačinki, >> Pročitaj celu vest na sajtu JavneVesti.com << omleta i pogačica. Neke od ovih palačinki su bile slatke (voće, lešnici, med), druge su bile slane (sir, riba, meso).Ovi antički recepti se čak smatraju i za pretke danas čuvenim vaflima, kolačima, hlebu i krofnama.
Palačinke, kakve ih mi znamo danas, su nastale u srednjovekovnoj Evropi. Kroz istoriju, sastojci za palačinke (brašno, kukuruz ili krompir), pribor (antičko kamenje za pečenje, srednjovekovna ognjišta, improvizovani tiganji koji su se koristili na logorskoj vatri, mikrotalasne pećnice...) kao i "finalni proizvod" (tanke ili debele, slane ili slatke, prelivene puterom i sirupom ili nežno urolovane i posute voćem) su se prilagođavali raznim nacionalnim kuhinjama i lokalnim običajima. Tako da danas imamo gomilu srodnih specijaliteta, od koji se većina i smatra i nacionalnim poslasticama nekih država, a najpoznatije su svakako: galete (Francuska), tanke krompir-palačinke (Nemačka), "drop scones" (Škotska), palačinke od kukuruznog brašna (kolonijalna Amerika), bogato nafilovane palačinke (Rusija), "dadar gutung" (Indonezija), "bao bing" (Kina)...
Među mnogobrojnim vrstama palačinki spominju se bečke, čokoladne, kineske, mesne, šarene, švajcarske, zelene, ali i hrskavci, omotići, zavežljajčići... Na internetu, u časopisima, kuvarima, po starim maminim i bakinim, rukom pisanim, sveskama sigurno možete pronaći puno različitih recepata. Neki podaci kazuju da trenutno na svetu postoji preko 100 različitih vrsta palačinki, a autor ovih redova veruje da je to ipak neizborjivo, jer on sam skoro nikada nije napravio više puta palačinke po istom receptu, pa isto savetuje i vama. Dozvolite da vas vode čula mirisa i ukusa. Budite spremni da eksperimentišete i iznenadite i sebe i drage osobe, jer svaka poslastica je lepša kada se deli sa nekim. Recept je vrlo prost. Kada pripremite osnovnu smešu brašna, jaja, mleka i vode, setite se da postoje recimo cimet, vanila, limunova kora i brojni drugi mirišljavi začini, pa dodajte nešto od toga u testo. Kada je u pitanju fil, krenite od klasičnih džemova, preko krema i keksa, raznog voća (npr. narendanih jabuka, koje opet možete prethodno i propržiti sa malo šećera) do posebno osmišljenih i pripremljenih filova i preliva za koje je samo potrebno pustiti mašti na volju. Ko zna, možda se i svetski proslavite nekim novootkrivenim receptom.
Po legendi, savremene palačinke je smislio kuvar pape Gelazija I kada je 2. januara 492. godine u Vatikan došlo toliko hodočasnika da je ponestalo hrane, a našlo se samo jaja i brašna. Novootkrivena poslastica osvojila je Evropu. Npr. poznato je to da Francuzi često jedu palačinke i rado se takmiče ko će uspeti da okrene isprženu palačinku tako da je baci u vazduh i opet uhvati u tiganju. Uz to se vezuje i praznoverje da na Novu godinu, na primer, valja da u ruci, kojom bacate uvis i okrećete palačinke, držite novčić, pa ako novčić ne ispadne, cele godine ćete imati novca. Uspešno bacanje palačinki se vezuje i za proricanje, te tako imamo priču da je navodno Napoleon pre svake bitke sam pržio i okretao palačinke. Ako bi mu koja ispala, osvajač je kretao u boj pun mračne strepnje. Kad je, pekući palačinke pod Moskvom, uspešno okrenuo četiri, a peta mu je pala na pod, posle poraza je mračno rekao: „To je ona peta palačinka!”.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo
