Izvor: Politika, 17.Jun.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestankom zadruga zamrlo i selo
U poslednjih godinu dana u Srbiji je likvidirano više od 170 zadruga, a barem duplo više sela zbog toga je ostalo bez organizacije koja im je bila jedina uzdanica. – UN su 2012. proglasile međunarodnom godinom zadruga
Jagodina – Slobodanka i Vitomir Radosavljević iz Glavinaca kod Jagodine dve decenije gajili su po 100 tovljenika i po 2.000 tovnih piladi. Pre desetak godina, kada su na tovljenicima izgubili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2.000 ondašnjih nemačkih maraka, prestali su da se bave tim poslom. Vitomir je počeo da se bavi pčelarstvom, Slobodanka je nastavila da radi u zemljoradničkoj zadruzi u Glavincima, ali ulažući vlastiti novac, a njena sestra Dragica Gligorijević preuzela je zadrugu u susednom Dragoševcu.
– Tovljenike smo prodavali po 100 maraka. Znači, za jedan turnus imali smo 10.000 maraka. Neka je zarada bila i 30 posto, pa se isplatilo. Ali, kada sam u vreme galopirajuće inflacije, kada je plata bila pet maraka, na 40 tovljenika izgubio 2.000 maraka, više mi nije palo na pamet da ih čuvam. Prepravio sam objekte u kojima su bili i sada ću da gajim pečurke – navodi za „Politiku“ Vitomir, po zanimanju inženjer agronomije.
Od zarade na tovljenicima, doduše uz nešto malo kredita, Radosavljevići su za tri godine napravili kuću, a sada su je na ime kredita založili da bi zadruga mogla da funkcioniše.
– Ovde je sve zamrlo. I sve vidim crno. Osim Nenada Nikolića, koji uzgaja jagode, niko se u selu ne bavi proizvodnjom za tržište i svi bi da rade u firmama. Naša zadruga nije ona u klasičnom smislu te reči, jer država nije raspoložena da kreditira poljoprivrednike, već samo prodajemo poljoprivrednu opremu i repromaterijal. Takođe, status zadruga još uvek nije regulisan zakonom – kaže Slobodanka.
Njen suprug, koji je 40 godina radio u zadruzi u Dragoševcu, od čega je 35 godina bio direktor, s tugom se seća vremena kada su zadruge imale liniju povoljnih kredita sa kamatom od samo dva do tri posto godišnje. One su kreditirale poljoprivrednike do vršaja, berbe ili predaje tovljenika.
– Zadruga je opsluživala pet susednih sela. Svakog četvrtka otkupljivali smo po 300 prasadi, godišnje smo otkupljivali po milion litara mleka, 50 vagona kornišona i toliko šećerne repe. Više nema saradnje sa poljoprivrednicima, a oni ne proizvode, jer nemaju za koga. Svuda je čamotinja, a država je kumovska i partijska – ocenjuje Vitomir.
Profesor doktor Miladin Ševarlić, šef Katedre ekonomike, poljoprivrede i tržišta Instituta za agroekonomiju, inače profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i predsednik Zadružnog pokreta, kaže da, iako je Generalna skupština UN ovu godinu proglasila međunarodnom godinom zadruga, Srbija nije uradila nikakav pomak u tom sektoru. U poslednjih godinu dana likvidirano je više od 170 zadruga, a duplo više sela zbog toga je ostalo bez organizacije koja im je bila jedina uzdanica u poljoprivredi.
– Da ironija bude potpuna, pored likvidacije Osnovnog zadružnog saveza Srema prošle godine baš na dan početka obeležavanja međunarodne godine zadruga, januara ove godine Apelacioni sud u Kragujevcu doneo je rešenje i o likvidaciji Zadružnog saveza šumadijskog i pomoravskog okruga, sa sedištem u Jagodini, zbog duga od oko 120.000 dinara. Molio sam predsednike tih opština i direktore zadruga da izmirimo taj dug, čak sam od svoje bedne plate dao 10.000 dinara, ali Zadružni savez Srbije, koji je prošle godine potrošio preko 30.000.000 dinara nije hteo da pomogne. A onda je formiran novi zadružni savez za ta dva okruga, čiji su troškovi osnivanja premašili sumu tog duga – ogorčeno će profesor Ševarlić.
On je, sa timom domaćih i inostranih stručnjaka, izradio i strategiju razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji, ali, čini se, za nju niko nije zainteresovan. S druge strane, zadružni sektor u svetu ima 1.000.000.000 zadrugara i 100.000.000 zaposlenih, a one i u vreme ekonomske krize uspešno posluju širom sveta.
Zorica Gligorijević
objavljeno: 18.06.2012.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo, Kragujevac
