Izvor: Politika, 25.Apr.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirovni plan za voćare i pčelare
Profesor dr Svetomir Stamenković dokazao da je mogućno držati 50 košnica usred voćnjaka koji se prska
Banjica na Jelici – Profesor dr Svetomir Stamenković savetuje voćare u Srbiji da svoje zasade, bar u vreme cvetanja, prskaju noću kako bi poštedeli pčele. Jedan od vodećih srpskih stručnjaka za zaštitu bilja dokazao je, na sopstvenom imanju, da je moguće sprovesti takav mirovni plan između voćara i pčelara.
On ima 6,5 hektara voćnjaka u Banjici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na podvisu Jelice, a svih 50 košnica sa pčelinjim društvima drži na samo deset metara od kuće, usred zasada krušaka i šljiva koje redovno prska i sada u vreme cveta, ali samo sredstvima neškodljivim po pčele.
– Prskanje obavljam u večernjim satima ili tokom noći, jer je dokazano da to ima višestruku prednost. Pčele su u to doba u košnicama, dakle zaštićene od trovanja, dok je iskorišćenost preparata neuporedivo veća nego danju – kaže dr Stamenković za „Politiku”.
On navodi da su po danu, pri temperaturi od 22 do 30 stepeni, veoma izraženi gubici u zaštitnim preparatima, jer na putu od izlazne dizne na prskalici do cveta ili lista voćke ispari od 20 do 40 procenata. Takođe, po danu 5–10 odsto količine preparata ode niz vetar, koji nosi čestice ako duva brže od metar i po u sekundi.
– Ni jedno ni drugo noću se ne događa. Pored toga, kapi preparata noću ostaju na zatvorenim cvetovima maslačka, i kad ih biljka ujutro otvori one se zadržavaju na poleđini, pa pčele bezbedno sleću na cvetove i uzimaju nektar i polenov prah.
Kruške i šljive upravo su sada u punom cvetu, za nekoliko dana očekuje se cvetanje jabuka, zatim su na redu dunje i ostale voćne vrste. Misleći na svoje voćke, vlasnici plantaža moraju imati na umu i stanovnike košnica i pravilo da, u vreme cvetanja, za prskanje nikako ne koriste preparate koji su otrovni po pčele, odnosno insekticide.
Stamenković podseća da su pčele najkorisnija bića na svetu i u oprašivanju voćaka obave 80 odsto posla. Bez oprašivanja pčelama prinos jabuka pada 30, jagoda 35, višanja 40, šljiva 42, malina 45 odsto.
– Mnogi naučnici visokog ranga tvrde da bi, bez pčela, čovečanstvo za sledećih deset ili dvadeset godina ostalo bez hrane i jednostavno iščezlo. Tamo gde nema pčela nema visokih prinosa, obojenih plodova jabuke i pravilnih plodova maline. U skoro svim zapadnim zemljama pčelari iznajmljuju svoja društva voćarima radi podizanja prinosa i za to dobijaju naknadu, a nikome ne pada na pamet da potruje pčele. U SAD, recimo, voćari pčelarima za oprašivanje plaćaju od 5 do 12 dolara po košnici dovezenoj među jagode višnje i jabuke, a čak 250 dolara za bademe. Na Novom Zelandu oprašivanje voća plaća se 150 dolara po košnici, u Japanu 90 dolara, u Holandiji 50 guldena.
Među profesorovim košnicama zatekli smo Dragana Ćendića iz susednog Rajca. Došao je kao ispomoć u pčelinjaku jer svoj više nema, pošto je prošle godine, zbog zemljaka koji su voće u cvetu prskali insekticidima, izgubio svih 25 društava.
– Potrovan mi je ceo pčelinjak i sada upozoravam voćare da je prskanje insekticidima u vreme cveta strogo zabranjeno. Ovog proleća imam samo tri društva, dva dobijena od profesora Stamenkovića i jedno od Branka Maksimovića sa Rajca – kaže nam Dragan Ćendić.
Inače, po Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja, kazna za tretiranje insekticidima u cvetanju, za fizičko lice, iznosi od 35.000 do 50.000 dinara, za preduzetnike od 300.000 do 500.000, a za pravna lica od 500.000 do 1.000.000 dinara. Poljoprivrednik je apsolutno odgovoran ako otruje pčele prskanjem otrovnim sredstvima u cvetanju, pa za to plaća veliku naknadu totalne štete pčelaru, i do 30.000 dinara po košnici.
Gvozden Otašević
objavljeno: 25.04.2013.
.jpg)
