Izvor: Večernje novosti, 07.Avg.2015, 18:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Menadžeri gaje pčele

KAD završe dnevne poslove u kompaniji "Alumina", jedan broj stručnjaka ove zvorničke fabrike glinice, kod kuće se uspešno bavi pčelarstvom, što im predstavlja odmor, ali i zadovoljstvo. Među njima su Zoran Jokić, Vlado i Dražen Perić i Miloš Bujuć, koji u selima Šetići i Petkovci imaju svoja imanja. Njih četvorica poseduju 140 košnica, raspoređenih na pitomim obodima ovih sela, u prirodnoj sredini poznatoj po bogatoj paši za marljive pčele. Iskustva ovih vrednih pčelara govore >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da je poslednjih godina sve manje paše i da pčelar mora da zna vreme kad će od prirode uzeti ono najvažnije za svoje pčele. - Svaki dan sam kod pčela. To je visoko organizovana zajednica koja ne trpi improvizacije i kašnjenja. Kad bi se ljudsko društvo bar 20 odsto ugledalao na organizaciju pčela, gde bi nam bio kraj - kaže nam Zoran Jokić. Prema njegovim rečima, jedna košnica ima oko 15.000 pčela u januaru, a u junu dostigne i do 60.000. - Pčelarim već 15 godina. U početku su bila potrebna velika ulaganja u nabavku košnica, ramova, hrane za pčele...Pre četiri godine imao sam veliki peh, jer mi je stradalo 30 društava. Nisam poklekao, nastavio sam sa radom i danas imam 30 proizvodnih i 20 pomoćnih košnica. Svake godine ocenjujem i pravim selekciju svakog društva - dodaje Jokić. Vlado Perić intenzivno pčelari od 1996. godine.KVALITET NAĐE KUPCA ČETVORICA poznatih pčelara iz ovog dela zvorničke opštine veoma dobro sarađuju između sebe. Kako rekoše, za njih nema tajni u pčelarenju. Nemaju ni problema sa plasmanom meda, jer dobar kvalitet nađe svoga kupca. - Ove godine bila je unosna paša. Prosečan prinos u mojim košnicama se kretao oko 25 kilograma, veoma kvalitetnog meda. Za mene rad u pčelinjaku predstavlja relaksaciju. Eh, kad bi ljudi bili ovako vredni, dokle bi stigli - kazuje Vlado, dok podiže ram pun slatkog proizvoda. Na istoj lokaciji su i pčele Dražena Perića. - Zadovoljan sam koliko se meda "slilo" nakon bagremove paše ove godine. Pčelarenje je porodična tradicija, jer su moj deda i otac bili uspešni pčelari, a nadam se da će se i moji sinovi baviti uzgojem pčela. Da bi se imalo koristi od pčela, mora se svaki dan od marta do maja biti u pčelinjaku - kazuje Dražen. Najmlađi pčelar iz grupe "Gliničinih" stručnjaka je Miloš Bujić, čije su pčele raspoređene na drugom kraju sela. Ljubav prema pčelarstvu nasledio je od oca Gorana, koji je bio poznati pčelar u ovom kraju.

Nastavak na Večernje novosti...