Izvor: Politika, 16.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medonosna reka iz Žitorađe
Prokupčanin Jugoslav Momčilović pčelari na neobičan način, spajajući tradiciju i nauku. Pored mnogobrojnih priznanja za kvalitet meda, proglašen je i za najuspešnijeg pčelara u zemlji
Grudaš kod Žitorađe – Poslednje jesenje dane Prokupčanin Jugoslav Momčilović provodi na pčelinjacima u rodnom selu Momčilovu kod Žitorađe i Novom Momčilovu podno Pasjače. On, supruga Slavica, sin Miroslav, snaha Tijana, otac Miodrag, majka Javorka – svi su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u velikom poslu vađenja meda. To je događaj koji se odvija jednom godišnje, pun napora i zamora. Iz preko stotinu košnica treba izvaditi na hiljade ramova, iscediti i do deset tona meda, skladištiti, pakovati i pripremiti za tržište. Jugoslav, iako relativno mlad pčelar, na osnovu tradicije i nauke došao je do jedinstvenog rešenja – med vadi isključivo u jesen.
Jedinstven je ovaj pčelar i po priznanjima: na Međunarodnom sajmu u Novom Sadu okitio se sa četiri velike zlatne medalje i jednom srebrnom za kvalitet livadskog meda, kao i proizvoda od meda – sa matičnim mlečom, sa mlečom i polenom, sa lekovitim biljem, sa biljem i polenom, posebnim medom sa biljem namenjenim deci... I, najzad, njemu je pripao i veliki pehar za najuspešnijeg pčelara u zemlji.
Zatekli smo Jugoslava kako obavlja poslove oko svojih pčela. Ilija Vojvodić, njegov komšija, veli da ga ovde zovu Meda, jer samo uzima med pčelama kao medved, a ništa im ne daje. „Mi svi prihranjujemo pčele i jedva izađemo na kraj kad je sušna godina. On im ne daje ništa, a meda uvek ima u izobilju", čudi se Ilija.
– Ako se preko leta izvadi med, pčele nemaju vremena da sebi obezbede zalihe. Na ovaj način pčele uzmu svu potrebnu količinu meda za prezimljavanje, tako da prihranjivanje šećerom, kako rade mnogi pčelari, nije uopšte potrebno. Time se izbegava iznurivanje pčela, pa one u punoj snazi dočekuju zimu otporne na mnoge bolesti – priča Jugoslav Momčilović.
I njegove košnice su posebne. One su sastavljene iz dva jednaka dela, odnosno takozvano plodište je isto kao i deo gde se skuplja med. Time se postiže lakše manipulisanje, ali i bolje sazrevanje meda. Pri tome, košnice sa donje strane imaju samo mrežu i potpuno su otvorene i zimi i leti. Na ovaj način, kaže Jugoslav, sprečava se pregrevanje preko leta, odnosno stvaranje buđi tokom zime. Njegove pčele imaju jedini zadatak da donose med i grade voštano saće, koje on svake godine potpuno izmeni. Otuda kod njega nema bolesti pčela, pa nema potrebe ni za hemikalijama za lečenje. Sa ovih visina, kao najkvalitetniji, med koji daju ovako zdrave pčele lako, veli, nalazi kupca ne samo u zemlji, nego i širom bivših jugoslovenskih republika, pa i na evropskom tržištu.
Da se posveti pčelarenju Jugoslav Momčilović je odlučio pre nekoliko godina, kada je kao trgovački putnik Fabrike šećera u Ćupriji izgubio posao zbog ekonomske krize. Sada je ovo jedini i unosni izvor prihoda cele porodice.
– Moji preci, inače, pčelare već dvesta godina. Sin Miroslav upravo završava studije prehrambene tehnologije, pa je i za diplomski rad uzeo temu o medu kao hrani – priča nam ovaj uspešni pčelar.
Dragan Borisavljević
[objavljeno: 17/11/2009]
