Izvor: Radio 021, 13.Maj.2020, 21:01
Kriza u prirodi: Zašto ne treba da ubijate moljce
Moljci tokom noći ne odmaraju već prenose polen, kažu naučnici.
Getty ImagesMnogi ih ne podnose, ali zapravo su jako važni
Moljci, koje mnogi vide kao dosadna bića koja ostavljaju rupe na našoj odeći, pogrešno se doživljavaju kao štetočine, tvrde naučnici.
Nova istraživanja pokazuju da oni igraju važnu ulogu u oprašivanju mnogih biljaka i cveća tokom noći.
Naučnici u novoj studiji tvrde da su mreže moljaca veće i složenije od >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << dnevnih oprašivača poput pčela.
Autori veruju da je zato veoma važno da ljudi odmah prestanu da uništavaju moljce.
Biljke nestaju dva puta brže od životinja Od botaničke bašte do leka za malariju - kako je izum staklene kutije izmenio svet Pijanista: Zlatni cvet koji će očistiti Beograd
Tokom protekle decenije, zabrinutost javnosti zbog uloge oprašivača bila je usredsređena na pčele.
Smanjivanje njihovog broja, povezano je sa promenama u zemljištu i upotrebom pesticida, a naučnici su uspeli da skrenu pažnju na zaštitu životne sredine i ključnu ulogu koju ta stvorenja imaju u lancu ishrane.
Moljci, međutim, nisu pobrali slične simpatije.
„Postoji velika zabluda da svi moljci dolaze i jedu moju odeću. To se uopšte ne događa", rekao je doktor Ričard Volton sa Univerzitetskog koledža u Londonu, vodeći autor nove studije.
„Neki od njih posećuju cveće i mogu biti važan deo procesa oprašivanja."
Getty ImagesNisu previše izbirljivi
Da bi otkrili koliko je važna uloga moljaca, doktor Volton i njegove kolege pratili su aktivnosti moljaca oko ribnjaka u poljoprivrednim oblastima Norfoka.
Otkrili su da se 45 odsto moljaca koje su testirali zapravo bavilo prenošenjem polena čak 47 različitih biljnih vrsta, uključujući i nekoliko koje pčele, ose i leptiri retko posećuju.
Naučnici su otkrili da su pčele i bumbari od presudnog značaja u oprašivanju, ali da imaju tendenciju da ciljaju najplodnije izvore nektara i polena. Moljci nisu toliko izbirljivi.
„Iz onoga što smo videli, zaključujemo da moljci imaju tendenciju da budu svaštari, što znači da ne posećuju posebnu, usku grupu cveća", kaže doktor Volton.
„Oni posećuju bilo koje cveće do kog mogu da dođu. To su obično otvoreni cvetovi u obliku čašica poput borljikavog bilja, a dolaze i do biljaka iz porodice mahunarki; tu je i porodica detelina, koja je takođe veoma važna".
Dlakava tela
U prethodnim studijama o moljcima naučnici su se bavili sposobnošću prenošenja polena kroz njihov proboscis ili nos. U novom istraživanju, naučnici su pokušavali da utvrde koji se polen nalazi na dlakama moljaca, koje su sakupili dok su se hranili cvećem.
Naučnici veruju da njihovo istraživanje pokazuje da moljci dopunjuju rad dnevnih oprašivača i pomažu u održavanju raznolike i masovne biljne populacije. Oni služe kao rezerva za biodiverzitet.
Opstanak moljaca je pod znakom pitanja od 1970-ih, od kada se njihov broj znatno smanjuje. To se uglavnom dešava zbog promena u obradi zemljišta i sve veće upotrebe pesticida.
Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi „proizvela kiseonik za sve nas" Koji cvet pokloniti za Osmi mart ako zaista volite ovu planetu
„To presudno utiče i na ptice koje se hrane moljcima, poput kukavice. Smanjivanje njihovog broja je povezano sa manjim brojem moljaca", rekao je doktor Volton.
„I šišmiši se hrane moljcima, pa uočavamo veze između manjeg broja drugih bića kako se izvor njihove hrane smanjuje. Možete da uočite tu promenu."
Getty ImagesNisu samo pčele bitne za oprašivanje
Kako bi se pomoglo da moljci opstanu, neophodno je da se manje koriste pesticidi i da se podstiče veća raznolikost biljaka.
Ali što je još važnije, percepcija o moljcima u javnosti mora da se promeni.
„O nečemu što ne možemo na vidimo, često ni ne mislimo", rekao je doktor Volton.
„Danju vidimo pčele i posmatramo ih kako posećuju cveće. Deluje kao da su mnogo aktivnije kada je ovaj posao u pitanju, jer su vidljive.
„Ali moljci nisu manje važni. Mislim da je bitno da ljudi saznaju više o moljcima kako bi šira javnost shvatila važnu ulogu koju igraju", kaže on.
Studija je objavljena u časopisu Royal Society journal Biology Letters.
Pratite Meta na Tviteru.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
