Izvor: Politika, 22.Nov.2015, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košnice bez pčela
U belocrkvanskom kraju zbog nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava ili nepoznate bolesti stradalo više od 1.000 rojeva
Vršac – Tople novembarske dane pčelari i u belocrkvanskom kraju su iskoristili da prekontrolišu stanje „krilatih farmaceuta” u košnicama. Mnogi su bili neprijatno iznenađeni, jer su ispred leta (prostor za sletanje i poletanje pčela) zatekli uginule pčele, ali ih je još više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uznemirilo stanje u košnicama. Nalazili su maticu sa samo deset-dvadeset pčela, iako su u trenutku zazimljavanja rojevi bili primerne brojnosti, sa dosta takozvanih zimskih pčela, koje pčelinjoj familiji obezbeđuju kontinuitet.
U nekim košnicama nije bilo ni matice ni pčela, a u saću je bilo dovoljno meda za zimsku prihranu. Dok neki ovo stanje pripisuju odloženom reagovanju pčela na letošnja preterano česta tretiranja useva i voćnjaka opasnim hemikalijama, drugi, čak, tvrde da se radi o nepoznatoj bolesti.
Zbog nedostatka novca za laboratorijska istraživanja, ovaj veliki problem će ostati bez pravog odgovora, iako je ove godine u paši i nakon zazimljavanja, u belocrkvanskom kraju nestalo više od 1.000 rojeva. Nestali su čak i oni najjači i najbrojniji.
– Ni ispred košnica nisam zaticao uginule pčele. Očigledno je da su napustile dom i zauvek nestale. Konsultovao sam i starije i iskusnije pčelare, ali niko nije imao odgovor. U literaturi sam svojevremeno pročitao da je moguće samouništenje familija, što se tumači kao reakcija i revolt pčela na čovekov bahat odnos prema prirodi. Ništa nije isključeno, jer se sve više, izgleda, nekontrolisano zaprašuju usevi i voćnjaci, a da ne govorimo o „prskanju” komaraca – priča nam Anton Toni Strnad, pčelar iz Bele Crkve, koji ističe da od 85 pčelinjih familija, pčela ima u još samo 50 košnica.
Šteta u pčelinjaku je ogromna. Za protekla dva meseca ne samo da je nestalo tridesetak društava, već je desetak izgubio i letos, usled čestih hemijskih tretiranja suncokreta i ostalih kultura.
Očajan je i Živa Grujić, 60-godišnji penzioner iz Banatske Subotice. Njemu je od 350 pčelinjih familija stradalo 160. I to one najjače, koje imaju i veliki dolet. Kaže da je zbog stradanja pčela izgubio pet, šest tona bagremovog, suncokretovog i livadskog meda. Materijalna šteta premašuje dva miliona dinara.
– Trebaće mi dosta vremena i novca da obnovim pčelinjak. Ne računajući slučajeve u kojima su pčele bez objašnjenja nestale, rojevi su najviše stradali zbog neshvatljivog načina upotrebe hemijskih sredstava zaštite. Ne mogu da shvatim da u poljoprivrednim apotekama može ko god hoće da kupi i dve-tri hiljade litara najžešćeg insekticida, a da nikom ne mora to da pravda. Kad bi pčele imale i gas-maske, ne bi izdržale takvo ponašanje čoveka. Posebno je ova godina bila kritična, jer je vladala velika suša, koja je prouzrokovala razne bolesti na usevima, pa su ratari i voćari, još češće, koristili hemiju na svoju ruku – kaže Grujić.
Ovaj pčelar sa dvadesetogodišnjim iskustvom ukazuje da je u belocrkvanskom kraju i vrabaca sve manje, a da su zaprašivanja komaraca često sa neblagovremenom najavom, „kao da su pčele stoka, pa mogu u staje da se uteraju”. Ističe da je doživljavao stres kada je u smiraj dana pred košnicama zaticao gomile uginulih vrednica.
Polja zatrpana otpadom
Do kraja zimskog sna, očekujem da će mi stradati bar još pedesetak rojeva, jer su u zimu ušli neverovatno oslabljeni, sa umanjenom sposobnošću da proizvedu zimsku pčelu. U nekim košnicama sam čak i maticu zaticao na letu: pošla je, jer u košnici nije bilo više pčela, rekao nam je Živa Grujić, rekavši da je u poljima sve više plastičnog otpada, leševa uginulih životinja, praznih kanti od herbicida i insekticida...
