Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Jun.2015, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kijanje zbog koprive i trave
Iako se sezona cvetanja drveća završava, alergični na polene još ne mogu da odahnu. U narednom periodu imaće problema oni koji kijaju zbog polena trava, čija sezona tek počinje.
Prema merenjima Agencije za zaštitnu životne sredine, koncentracija polena koprive, izuzetno jakog korovskog alergena, ovih dana je na srednjem nivou, ali u narednim nedeljama ima tendenciju rasta. Koncentracija više od 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha predstavlja kritičnu >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << koncentraciju polena koji dovodi do alergijskih reakcija predisponiranih osoba i pogoršanja tegoba kod bolesti disajnih puteva.
To za alergične na polene trava znači da treba dobro da se pripreme, i ako već nisu na terapiji, da je započnu. Jer kad alergeni dođu u kontakt sa sluznicom alergijska reakcija je neminovna. Najčešće je to alergijski rinitis.
Primarijus dr Jasminka Šojić Rajčić, šef dnevne bolnice Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, objašnjava da je alergijski rinitis alergijska imunska reakcija posredovana specifičnim IgE At, nastala kao rezultat izlaganja alergenima spoljne sredine, kod genetski predisponiranih osoba.
- Kontakt sa određenim alergenom dovodi do oslobađanja medijatora alergijske reakcije prvenstveno iz masti ćelija -histamin, leukotrijeni, adhezivni molekuli - kaže dr Šojić Rajčić. - Delovanjem tih medijatora na krvne sudove, glatke mišiće i žlezde dolazi do kijanja, sekrecije iz nosa, blokade nosa, svraba. Problem je što se alergeni polena lako prenose vetrom u toku suvog vremena, a smanjuju se u vreme kišnih perioda.
Inhalacioni alergeni su najčešće odgovorni za rinitis, konjunktivitis i astmu, a povremeno mogu uzrokovati i urtikariju ili sistemsku anafilaksu.
- Jasna povezanost tegoba u periodu cvetanja polena trava i pozitivan prik kožni test potvrđuje alergijsku etiologiju bolesti čiji je uzrok senzibilizacija na polene trava - ističe dr Šojić-Rajčić. - U slučaju kada nemamo jasnu povezanost disajnih tegoba, dijagnostičkih testova i aerobiološkog monitoringa polena potrebno je raditi dopunska ispitivanja.
Osnovni cilj lečenja alergijskog rinitisa je prevencija nastanka bronhijalne astme. Jer kod 30 odsto bolesnika sa alergijskim rinitisom dolazi do razvoja alergijske bronhijalne astme. Kod bolesnika sa bronhijalnom astmom 75 procenata ima i rinitis.
- Tri su onovna terapijska postupka - kaže naša sagovornica. - Prvo je izbegavanje kontakta sa određeim alergenom, zatim farmakološka terapija koja je i glavni oslonac lečenja, i imunoterapija koja modifikuje prirodni tok alergijskog rinitisa prevenirajući progresiju u astmu.
Farmakoterapija podrazumeva primenu antihistaminika, inhalacionih, nazalnih koritikosteroidnih lekova, kao i stabilizatora mast ćelija i primenu antagonista leukotrijena. Imunoterapija se sprovodi kod pacijenata kod kojih farmakoterapija nije dovela do poboljšanja kliničke slike. Ona dovodi do smanjenja tegoba i potrebe za lekovima prosečno za 45 odsto i bolji je efekat kod pacijenata koji su senzibilisani na polene.
MERE PREVENCIJE
S obzirom na to da alergeni ne mogu da se izbegnu bitne su preventivne mere da bi se makar smanjio kontakt sa njima. Stručnjaci savetuju:
* Nošenje pogodnih maski da bi se smanjila izloženost alergenima.
* Nakon boravka napolju skinuti odeću i obuću i istuširati se kako bi se sprali alergeni.
* Veš ne bi trebalo da se suši napolju.
* Za rashlađivanje prostorija koristiti klima uređaje sa filterima za pročišćavanje vazduha, otvarati prozore kada je kiša, jer je tada manja koncentracija polena.
* Zatvoriti prozore automobila u vreme cvetanja polena.
* Izlaziti iz stana predveče, a ne ujutru kada je koncentracija polena najveća.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo
