Izvor: Danas, 04.Sep.2014, 12:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jedemo i med koga nije videla pčela

Beograd - Kupovina meda u prodavnicama, iako bi trebalo da bude sigurna, nije uvek i garancija da smo kući poneli pravi pčelinji proizvod. Najsigurnija kupovina je kod poznatog pčelara. U trgovinama, naravno, ima pravog meda ali, nažalost, nađe se i onaj koji nije ni video pčelu. To su puno puta pokazale kontrole veterinarske inspekcije i pokreta potrošača - kaže za naš list Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

- Naš savez od veterinarske >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << inspekcije već šest godina zahteva da kontrole kvaliteta meda u trgovinama i kod pčelara budu redovne, ali oni, po našem mišljenju, to i dalje rade povremeno i u nedovoljnoj meri. Neophodno je da se napravi strategija koja će podrazumevati češće i ciljane kontrole. Obeshrabruje što uglavnom isti proizvođači neispravnog meda budu „uhvaćeni na delu“, ali i dalje opstaju na tržištu kao da se ništa nije dogodilo. Izuzetno niskim cenama u maloprodaji, često nižim od otkupne cene meda za izvoz, oni primoravaju pčelare da med prodaju stranim tržištima. Tako se, zbog nelojalne konkurencije koju država nedovoljno sankcioniše, događa da, recimo, Nemci jedu visokokvalitetan srpski med a da potrošači u Srbiji, na pijacama ili u trgovinama, ne znaju da li kupuju kukuruzni sirup - priča naš sagovornik

Da ovaj problem može da bude rešen, dokazuje iskustvo Mađarske. Iako je i u toj zemlji donedavno bilo dosta falsifikata, zahvaljujući redovnoj kontroli meda na rafovima tokom proteklih pet godina, vraćeno je poljuljano poverenje kupaca i potrošnja meda je udvostručena. „To je ono što mi zahtevamo od veterinarske inspekcije, ne želimo više da tolerišemo nerad nadležnih“, ističe Živadinović.

Domaće pčelare ne tišti samo nelojalna konkurencija koju država nije u stanju da suzbije. Zbog vremenskih prilika, ovo je godina elementarne nepogode u toj grani. U većini košnica nema hrane ni za prezimljavanje pčela, te su pčelari prinuđeni da ih prehranjuju veštačkom. Prinos meda će, kako se procenjuje, biti tek petnaestak odsto od prosečnog koji iznosi 13 do 16 kilograma po košnici. Zbog izuzetno nepovoljnih vremenskih prilika u nekim krajevima prinos je jednak nuli.

- Ovakvu godinu ne pamte ni najstariji pčelari koji rade i duže od 50 godina. Jedina paša koja je dala neke viškove meda je suncokretova, pčelari su izvadili od pet do 20 kilograma po košnici, zavisno od lokacije. Međutim, malo je onih koji mogu da sele pčele na suncokretovu pašu u Vojvodinu, pa ona nije značajno doprinela stabilizovanju stanja. Iako smo tražili pomoć za u ovoj godini finansijski iscrpljene pčelare, ministarstvo još nije donelo odluku o tome, a sezona prihrane pčela već prolazi. Očekujemo znatne gubitke, jer znamo da veliki broj pčelara nije imao novca da obezbedi dovoljnu količinu veštačke hrane kako bi prihranio pčele - navodi Živadinović.

Najskuplje u Raškoj oblasti

U zavisnosti od dela Srbije med sada može da se kupi po ceni od 600 do 1.500 dinara za kilogram. Najskuplji je u Raškoj oblasti. Savez pčelarskih organizacija Srbije, inače, broji 9.255 pčelara koji gaje nešto više od 440.000 pčelinjih zajednica. Zahvaljujući bogatoj pčelinjoj paši pčelarstvo je razvijeno u svim delovima Srbije, ali najveće količine meda pčelari sakupljaju u krajevima sa prostranim bagremovim šumama i poljima zasađenim suncokretom.

Trošimo 700 grama po stanovniku

Godišnja potrošnja meda u Srbiji je oko 700 grama po stanovniku. Otprilike isto je u Mađarskoj, dok, recimo, stanovnici Nemačke i Japana za godinu dana, u proseku, pojedu i do nekoliko kilograma meda. U ovom trenutku nemoguće je reći da li, zbog loše godine, Srbiji preti nestašica meda jer nema podatka koliko je lanjskih zaliha ostalo kod pčelara. Prvo sledeće vrcanje je tek krajem maja iduće godine, i to ako bagrem zamedi i ako se ne ponovi ovakva godina - navodi Rodoljub Živadinović.

Nastavak na Danas...