Izvor: B92, 13.Jun.2023, 17:01
Hoće li biti meda u Srbiji?
Sudeći prema trenutnoj prognozi pčelara, vremenske prilike uticale su na to da bagremovg meda ove godine skoro da neće biti.
Ostaje da se vidi da li će bolje proći med od lipe, suncokreta i livadski, ali imajući u vidu klimatske uslove i najavljene padavine, stručnjaci nemaju velika očekivanja.
Radivoje Stojanović, zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kaže da nema velika očekivanja ni za druge vrste meda koje tek pristižu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i da će zbog čestih padavina za med ova godina biti izuzetno loša, piše Blic.
"Za sada meda od bagrema ima minimalno, skoro ništa. Vremenski uslovi nisu dobri za pčelarstvo u Srbiji. Danima je bilo veoma hladno dok je bagrem cvetao, a i noćne temperature su bile niske, a kada je tako nema ni nektara. Posle su krenule kiše, koje su ga sprale pa pčele nisu opštile sa prirodom, nisu stigle da pokupe nektar i bagrem je prošao. Tako da je izuzetno loša godina po pitanju bagremovog meda", kaže stručnjak.
Slaba prognoza i za ostale vrste meda
Prema rečima Stojanovića, pčelari se susreću sa velikim izazovima ove godine. Sledi med od lipe, zatim suncokretov i livadski, ali ni on neće proći ukoliko se nastavi sa padavinima i u narednom periodu.
"Videćemo kakvo će vreme biti u narednom periodu, i da li će bolje proći med od suncokreta, lipe i livadski. Evo videli smo kakvo je vreme ovih dana bilo, i ako se opet nastave kiše, ništa ni od ove vrste neće biti. Dnevne i noćne temperature treba da budu visoke da bi nektar krenuo iz biljke, ovako na hladnoći ništa ne može", kaže sagovornik.
On ističe da su pčelari već počeli da prehranjuju pčele jer na ovom vremenu ne mogu da opstanu. Ko ima zalihe meda, moraće to da im daje, ko nema, kaže, moraće da kupuje šećer za nuždu. Napominje da je sada važno održati pčelinje društvo u životu.
Iako bi suncokretov med trebao da krene krajem juna, kada možda temperature i budu više, Stojanović nema velika očekivanja jer je kaže do sada već palo dosta kiše, što je možda ugrozilo plod suncokreta.
"Sada bi trebalo da krene suncokretov med, ali imajući u vidu da je do sada palo velike količine kiše, pitanje je koliko je i koren suncokreta preživeo i koliko će ga biti. Imajući sve u vidu, nisam mnogo optimističan, i mislim da će ova godina biti jako loša za pčelare", zaključuje Stojanović.
Pčelarstvo u Srbiji: Razvoj, izazovi i proizvodnja meda
Činjenica je da je pčelarstvo poslednjih godina doživelo snažan razvoj, da je med postao značajan izvozni proizvod Srbije. Prosečna prosečna godišnja proizvodnja meda iznosi preko 7.000 tona.
Srbija je zemlja sa najviše košnica po glavi stanovnika, a taj broj se kontinuirano povećava. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od ukupnog broja košnica iz 2019. godine (914.000) oko 35 procenata se nalazilo na gazdinstvima koja se bave isključivo pčelarstvom.
Prema poslednjim informacijama, trenutno ima oko 20.000 registrovanih pčelara i preko milion košnica. Ipak, vremenski uslovi već nekoliko godine ne idu na ruku pčelarima, a manje količine povećavaju i tržišnu cenu. Cena meda kod nas skuplja je nego u Evropi, a kilogram se kreće od 1.000 dinara do 1.800 dinara.
U prvih deset meseci 2022. godine Srbija je izvezla 1.479 tona, što je prihod od 8,2 miliona evra. Ipak je to pad od 23 odsto u odnosu na godinu pre. Pored dobre proizvodnje u istom periodu uvezlo see oko 485 tona meda, što je plaćeno 1,4 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo
.jpg)
