Izvor: Glas javnosti, 25.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorak ukus slatkog posla
KIKINDA - Lišeni organizovanog otkupa i prepušteni nakupcima koji na njihovoj muci zarađuju, kikindski pčelari sa pomešanim osećanjima komentarišu ovogodišnju proizvodnju koja će, ako je suditi po dosadašnjim rezultatima, biti jedna od najboljih u poslednjih deset godina. Za razliku od nekih evropskih zemalja koje subvencionišu „sladak posao“, u Srbiji takva praksa još nije zaživela:
- Iako je ova godina bila naklonjena za proizvodnju meda, neće nas mimoići glavobolje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u pogledu plasmana tržišnih viškova.
Nakupci od nas kilogram meda otkupljuju za 120, a potom ga preprodaju za 400 dinara. Sve dok u ovoj branši država ne uspostavi red, drugi će nam skidati kajmak. Kao i neke druge kolege, snalazim se kako znam i umem. Sem nastupa na sajmovima, med prodajem u prodavnicama i kod kuće. Ove godine proizvešću oko 2,5 tona meda. Trenutno imam 80 pčelinjih društava, a po košnici ću dobiti i do 30 kilograma - prepričava pčelarsku muku jedan od najpoznatijih kikindskih proizvođača meda Mile Keča (54), koji se tim poslom bavi dve i po decenije.
On se zalaže za laboratorijske analize meda kako bi se ispitala higijenska i zdravstvena ispravnost meda i uspostavila saradnja između pčelara i nauke, a sve na dobrobit potrošača“. Keča rezignirano konstatuje da zbog strogih propisa med proizveden u Srbiji još uvek ne može da se distribuira na evropsko tržište:
MOGLO BI BOLJE I VIŠE
Godišnje se u Vojvodini proizvede oko 1,1 milion kilograma meda, oko 150.000 kilograma voska, 13.000 kilograma polenovog praha i oko 1.000 kilograma propolisa. Mada bi prema procenama stručnjaka pčelarska proizvodnja u narednih desetak godina mogla da se poveća najmanje pet do deset puta, zasad se ništa ne preduzima po tom pitanju:
- Izlišno je govoriti o lekovitim i hranljivim osobinama meda. Pored dva miliona hektara ratarskih i povrtarskih kultura, voćnjaka, vinograda i livada, za pčelare je posebno interesantna Fruška gora jer u svom šumskog fondu poseduje velik broj stabala lipe, po čemu je druga u Evropi - kaže Keča.
- Samo u kikindskoj opštini postoji 120 registrovanih pčelara koji poseduju oko 2.500 košnica. Ove sezone proizvešćemo i do 15 tona meda, ali je pitanje kako ćemo ga plasirati. U toku je vrcanje suncokretovog meda. Ove godine nismo se proslavili sa bagremom jer ga je iz godine u godinu sve manje. Proizvodnja suncokreta zasnovana je na značajnom broju parcela. Pčelarima ide naruku uzlet proizvodnje biodizela i bioetanola u Vojvodini, što je dovelo do rasta uljane repice - za nas veoma značajne medonosne biljke - ukazuje Keča.
Pčelarstvo može da bude ne samo lep hobi, nego i izvor dobre zarade. Sem velike ljubavi, neophodna su značajna početna ulaganja. Prva i osnovna stvar jeste da budući pčelar nije alergičan na ubod pčele.
