Izvor: Radio 021, 01.Sep.2017, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FOTO: Masovni pomor pčela kod Bačke Topole, ravno katastrofi
Nekoliko sela u okolini Bačke Topole suočilo se ove nedelje sa masovnim pomorom pčela, a sumnja se da su uzrok pesticidi kojim se prskala ambrozija u cvetu.
Pčelari u ovom kraju Vojvodine suočavaju se, kako kažu, katastrofom koju nikada do sada nisu imali. Radomiru Ivkoviću uništena je 131 pčelinja zajednica, a kaže da je u drugim selima uništeno sve ukupno oko hiljadu njih. Po njegovim rečima "pčele su kao opijene, padaju same od sebe". >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 <<
"Pčele su poslate na analizu protiv zaraznih bolesti, dalje idu na toksikološku analizu, a čekamo fitosanitarnu inspekciju koja nikako da izađe na teren. Kažu da nas razumeju, ali da nemaju dovoljno ljudi i da bi tek u ponedeljak mogli da pokupe dokaze. Nama je to jako problematično, jer se najavljuje kiša i ona može da sapere taj teren. Bez biljnog dokaza mi ne možemo ništa da uradimo, a vreme nam, koje je sada najskuplje, propada. Pokušavamo na sve načine da dođemo da nadležnih, svi nas prebacuju s jednih na druge, a neko mora da izađe na teren", priča Ivković za 021.rs.
Dok se pojave zvanične analize šta je uzrok pomora pčela, pčelari sumnjaju da je u pitanju pesticid kojim je prskana ambrozija. Naime, kako je sada koncentracija polena ambrozija najviše, pčele su unosile uglavnom njega.
Poučen iskustvom kolega iz Banata koji su se takođe suočili sa pomorom, Ivkovićeva prva procena je da je šteta oko 100.000 evra.
"U Kikindi su pčelari dobili odštetu od 20.000 dinara po pčeljinoj zajednici. Po nekoj minimalnoj računici, na osnovu onoga što je stradalo na ovom terenu, šteta je između 80.000 i 100.000 evra. Eventualna šteta će nastati i ukoliko se nakon analize utvrdi da je i med neispravan, a samo ja u košnicama imam između 2.500 i 3.000 kilograma. To sve propada, ali će štetu odrediti nadležni", dodaje on.
Predsednik Opštinskog udruženja pčelara u Bačkoj Topoli Mirko Spasojević navodi da su oni nakon prijave pomora preduzeli nekoliko koraka i dobili obećanje da će fitosanitarna inspekcija izaći na teren u toku dana.
"Obraćali smo se veterinarskoj inspekciji, fitosanitarnoj inspekciji, gde su obećali da će u toku dana izaći na teren i uzeti uzorke sa bilja da se vidi koja je to supstanca u pitanju. Sad je potrebno i da iz veterinarske inspekcije neko izađe na teren, uzme uzorke pčela, pošalje na analizu kako bi se utvrdilo da li ima odnosa između otrova i pomora. Ovo nije nešta malo, da su to dve-tri košnice ne bi se ni znalo, ali ovo je ozbiljan problem", dodaje Spasojević za 021.rs.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Radomir Vlaco kaže za 021.rs da ovo nije prvi put da se u Vojvodini dešava pomor ovih razmera, a kao primer navodi slučaj u Banatu od pre dve godine kada su lopatama sklanjali uginule pčele.
"Kada je u pitanju izlazak inspekcije na teren javlja se taj problem da zaista ne postoji dovoljno inspektora. U tom slučaju potrebno je da se pčelari obrate Savezima pčelarima u Novom Sadu ili Beogradu kako bi dobili eventualnu pomoć na toj adresi", navodi Vlaco.
Vanredna profesorka na Departmanu za veterinarsku medicinu Nada Plavša poručuje za 021.rs da je primena hemijskih preparata u zaštiti bilja u obavezi da se sprovede onda kada je najmanje toksična.
"Nažalost svest o tome značajno izostaje kod velikog broja ljudi koji koriste te preparate, a kao posledicu imamo to da su pčele prve na udaru. One su prvi indikator zagađenja životne sredine. Pčela je veoma značajna u oprašivanju biodiverziteta i opstanka čoveka na planeti Zemlji. Shvatajući tu suštinu da je preko 80 odsto cvetnica zavisno od oprašivanja, onda je to značajan apel da imamo što manje prskanja bilo kakvim pesticidima", ukazuje Plavša i dodaje da životna sredina ne bi trebalo da trpi zbog ekonomskog momenta.
Pčelarima je teško da dokažu trovanje pčela, zato što su preparati kratkog dejstva. Sa druge strane, oni koji su ostali bez pčela su potpuno beznadežni.
"Ima ljudi koji više nemaju pčela u košnici i ja mislim da ću do večeras ostati bez njih. To je onda definitivno kraj mog pčelarstva. Ja bih mogao da se povratim za dve-tri godine, da dođem na nivo na kom sam sad, ali šta ako se nešto slično ovome ponovo dogodi", zaključuje Ivković za 021.rs.
Na pčelarima je sada da se nadaju će inspekcija što pre izaći na teren, te da će analize iz akreditovanih laboratorija pokazati da se radi o trovanju, nakon čega se mogu otpočeti pregovori o sudskom poravnjanju. Pčelari će takođe nakon izlaska veterinarskog inspektora na teren poslati uzorke na analizu na VMA.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
.jpg)
