Izvor: Politika, 06.Maj.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država štiti mečke, a seljaci pčele
U selu Bresniku podno planine Čemerno mečka je potpuno uništila pčelinjak Rodoljuba Matovića, a bila je i u poseti košnicama drugih pčelara
Bresnik kod Kraljeva – Ništa ne može sprečiti medveda ili mečku kad med omiriše ili se medom osladi. Ni žičana ograda, visoka skoro dva metra sa čeličnom sajlom na vrhu, ni reflektori na senzore, ni dežurstvo vlasnika, ni budnost pasa, kako je to u pčelinjaku penzionera Rodoljuba Matovića u selu Bresniku kod Kraljeva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Kad ne može preko ograde ona potkopa, na svetlo se posle dve, tri noći navikne, psa se ne plaši a ja ne mogu po celu noć da dežuram. Pčelar sam skoro dve decenije i baš sam se razočarao. Od petnaestak košnica koje sam imao ovde u blizini moje kuće sada, posle poslednje posete ove zveri a bilo je to pred minuli praznik, više nemam nijednu – žali nam se Matović.
Tri puta je medved, tj. kako u Bresniku tvrde mečka, jer se po tragovima vidi da vodi i mlade, bila u poseti ovom pčelinjaku. Pre ove provale dva puta je to činila pred kraj prošle godine. I, uvek ostavljala pravi haos, rasturene košnice i uništeno i pojedeno saće. Sličnu štetu čini i drugima pa dole, nekoliko stotina metara niže, gde je tazbina Stanimira Krdžića iz Ušća na Ibru košnice su još u dvorištu.
– Ne smem da ih ni stotinak metara odavde premestim zarad ispaše. Baš žalim zbog toga, jer su ovde uslovi za pčelarstvo izvanredni. Vidite, ja imam četrdeset društava ali iako su mi takoreći na pragu po celu noć ih osvetljavaju četiri sijalice. To je veliki trošak i moraću da ih vratim tamo u Ušće – kaže Krdžić.
Naši sagovornici nam još objašnjavaju da se od države, pošto je reč o zakonom trajno zaštićenoj zveri, šteta može naplatiti.
– Ali to je procedura da se pre odrekneš nego u sve to upuštaš. Ja sam posle drugog napada mečke na moj pčelinjak za sedam košnica naplatio nešto više od sto hiljada dinara. Kad se svi moji troškovi odbiju, ispalo je oko sedam hiljada po košnici, a prvo su procenili za polovinu manje, pa sam pisao žalbe, tražio novo veštačenje, nailazio na neljubaznost u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. I, ne želimo mi pčelarstvo zarad naplate štete od države već da nam se za to omoguće uslovi. Da li je moguće da se mečka, za koju nadležni znaju da je ovde i da pravi štetu negde, u neki rezervat preseli? – pita se Matović.
Ovim područjem, odnosno lovištem koje obuhvata i deo planine Čemerno gazduju „Srbijašume“, a rukovodilac za lov i ribolov u ogranku ovog preduzeća u Kraljevu je Dragan Zlatojević, koji za „Politiku“ objašnjava:
– Na ovom području ne postoji samo jedan medved, bilo da je mužjak ili ženka, već ih ima 13 registrovanih. To je broj, koji prema proceni stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode ne znači prenaseljenost. Naprotiv, kapaciteti lovišta od oko 13.000 hektara omogućavaju i stanište za duplo veći broj medveda. Tako za sada ne postoji mogućnost preseljenja, a i kada bi to moglo mislim da pomenutim pčelarima ne bi bilo od koristi. Jer, reč o emigrirajućoj vrsti zveri, ona za hranom prelazi i po stotinu kilometara, tako da ove kada bi otišle druge bi došle ili se preseljene vratile – objašnjava Zlatojević.
Sličnog je mišljenja i Zorica Saković, inspektor za zaštitu životne okoline na području tri okruga.
– Nije to samo slučaj u pomenutom selu, medvedi pričinjavaju štetu i drugde, ponajviše na području Tutina, Pešteri, Tare... Poznati su mi ti zahtevi za preseljenje, ali šta bi to vredelo kada se oni vraćaju. Tako, shodno važećem zakonu, po prijavu vlasnika pčelinjaka ja izađem na mesto, sačinim zapisnik, veštak poljoprivredne struke proceni štetu a posredstvom resornog ministarstva se to nadoknadi, naravno ako je vlasnik svoju imovinu prethodno, prema propisima, zaštitio. Recimo ogradom ili na sličan način – kaže inspektorka Saković.
Miroljub Dugalić
objavljeno: 07.05.2014
