Izvor: Magyar Szó, 30.Okt.2015, 05:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro je počelo, ali loše se završilo
Zahvaljujući dobrom vremenu, pčele još uvek vredno rade na ritu kod Mužle, skupljaju cvetni prah za zimu. A pčelari pripremaju rezime rada za ovu godinu i planiraju sledeću. Dobro je počelo, ali loše se završilo – tako bi se ukratko mogla rezimirati ova godina. Od bagremovog meda poslednji put, prinos je bio ovako veliki još daleke 1981. godine, ali je lipa već donela osrednji rod, dok je za vreme cvetanja sunkcokreta ove godine bilo značajnog pomora pčela.
Prema procenama >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << u atarima u Zrenjaninu i Kikindi uginulo je oko pet hiljada porodica pčela. Pčelari kažu da je to zbog hemikalije korišćene kod semena suncokreta, koja je zabranjena u Evropskoj Uniji, ali koja je u Srbiji još na listi dozvoljenih sredstava. Ova sumnja, međutim nije potvrđena od strane nadležnih, a bez toga pčelari ne mogu da računaju na relevantnu odštetu.
Jedna od najvećih uzgajivačnica pčela u okolini je ona u vlasništvu porodice Balint. Janoš Balint se pčelarstvom bavi četrdeset godina i kaže da još nije imao dve iste godine. Ove godine je prolećni razvoj počeo kasno, ali su se posle vremenske prilike stabilizovale i dobro su se razvijale porodice do cvetanja bagrema. Davno je bilo to kada su dva puta uspeli da vrcaju bagremov med. Posle je lipov cvet doneo osrednji rod, a prilikom cvetanja suncokreta, pčele su ginule u velikom broju.
Andraš Horvat se pčelarstvom bavi više od trideset godina, ali kaže da tako nešto još nije iskusio. Ima 63 pčelinjaka, od kojih je sa 35 porodica prolazio mužlanskim ritom. Tokom cvetanja suncokreta, uginulo je 16 porodica, a ostale su desetkovane. Nakon cvetanja suncokreta, jednim delom je uspeo da kompenzuje uginule pčele, sad je negde na nivou od pre dve godine.
-Čitao sam o tome da veliki proizvođači seme suncokreta obrađuju hemikalijom koja je na zapadu zabranjena pre više godina. Tamo se kupuje u pola cene, a kod nas zbog te hemikalije ginu pčele. Postoji mogućnost da nadležna veterinarska stručna služba istraži slučaj i to je sve. Još nisam čuo da je iko dobio nadoknadu, kaže naš nekadašnji kolega.
Na mužlanskom ritu se ljudi od vajkada bave pčelarstvom. Udruženje pčelara „Bagrem“ postoji skoro pedeset godina, trenuto ima pedesetak članova od kojih su 17 iz Mužle. Brojni pašnjaci i manje intenzivna poljoprivredna proizvodnja stvaraju dobre uslove za pčelarstvo. Uprkos tome, ne povećava se broj pčelara u okolini. Kako je to rekao Pal Kovač, predsednik udruženja pčelara Mužle, mnogi se nadaju trenutnom i relativno velikom prihodu od pčelarstva, ali se ubrzo uvere da se radi o poslu koji iziskuje velike investicije, mnogo rada i još više učenja.
Deo pčelara je prijavilo svoju štetu, obavestili su i inspekcije. Tokom istrage je, međutim, utvrđeno da pomor pčela nije prouzrokovala hemikalija korišćena prilikom obrade semena suncokreta. Naime, u telima pčela pronađeno je više od 160 vrsta otrova, tako da se ne može tačno utvrditi šta je uzrokovalo pomor. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu pokušava da kompenzuje gubitke banatskih pčelara, ali je to više simboličan gest nego istinska nadoknada štete.
