Izvor: RTS, 11.Feb.2022, 16:54
Da li je med video pčelu – akcijska cena i kristalizacija su prvi pokazatelji
Da bi se proverilo da li je med pravi – neophodno je odneti ga na analizu za koju je u Srbiji u potpunosti osposobljen samo Hemijski fakultet. Za neke analize med iz Srbije šalje se u inostranstvo, jer kupac sam bira gde će proveravati kvalitet. Po uzorku, to košta od 1.100 do 2.300 evra. Laici pravi med mogu da prepoznaju po kristalizaciji, iako i dalje ima mnogo potrošača koji veruju da je kristalizovani med >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << lažni, kaže dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Rodoljub Živadinović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, poručio da laičko ocenjivanje meda nije pravilno i da je zapravo jedini pravi med koji je homogen i lepo kristalisan.
Prema njegovim rečima, 2015. i 2016. godine, čak 95 odsto meda na našem tržištu bilo je falsifikovano.
"Tada smo imali toliko falsifikata, da je to bilo neverovatno. Sada je situacija drugačija, formiran je tim koji je započeo borbu protiv falsifikovanog meda. Velika akcija 2021. koja je uključivala i interpol, policiju, veterinarsku, tržišnu, sanitarnu inspekciju je doveo do toga da se procenat falsifikata dodatno smanjio i u marketima skoro da nema falsifikata, a imamo i prve kazne", ističe Živadinović.
Dodaje da Hemijski fakultet prednjači po znanju i tehnici ispitivanja meda i da su sa njima uspostavili lepu saradnju.
"Danas imamo mnogo više resursa u borbi protiv falsifikatora, imamo podršku države, elektronske prijave, da potrošači, pčelari mogu preko sajta da prijave inspekciji neispravan med ili bilo koji drugi proizvod na tržištu", poručuje Rodoljub Živadinović.
Zlatna medalja za bagremov medNa prestižnom takmičenju organskog meda u Italiji, zemlji sa najstrožim kriterijumima kvaliteta meda u Evropi, bagremov med iz Pogona Saveza pčelarskih organizacija Srbije, koji nosi naziv "Naš med", dobio je zlatnu medalju za kvalitet.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije ističe da je to veliko priznanje, s obzirom na to da je stiglo iz Italije, zemlje koja ima najstrože propise za kvalitet meda.
"Italija ceni kvalitetan med, oni imaju najstrože propise o ostataku raznih pesticida ili drugih hemikalija u medu. Toga po propisima u Italiji ne sme biti, dok Nemačka, na primer, dozvoljava određene količine antibiotika i još nekih materija u medu, što nije dobro. Italija nas je zaista usrećila i dodelila nam zlatnu medalju. Sve je to organizovano pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede Italije, pa je samim tim nagrada još značajnija", naglašava Živadinović.
Prema njegovim rečima, Srbija dosta meda izvozi u tu zemlju i italijanski kupci veoma cene naš med, pre svega zato što ima visok procenat polena bagrema, nekada tri i četiri puta više nego njihov.
"Bagremov med im je najinteresantniji i njega i uvoze. Na takmičenju se najviše cenio sam ukus meda, ono što potrošač može da oseti kao sortnu osobinu meda", kaže Rodoljub Živadinović.
U Srbiju doveli svetsku cenu medaDodaje da je pogon "Naš med" napravljen sredstvima pčelara uz pomoć Opštine Rača i Vlade Srbije, koji su im dali po 25 procenata sredstava. Rade već godinu i po dana i pokazali su drugim poljoprivrednicima da mogu da se organizuju i plasiraju svoj proizvod bez posrednika.
"Na taj način smo uspeli da dovedemo u Srbiju svetsku cenu meda jer je bilo godina kada je svetska cena bila visoka, a u našoj zemlji niska, nekada i tri puta niža. To više nije slučaj, sada za bagremov med, jer on se najlakše može izvesti, dok sa drugim vrstama meda nismo konkurentni po cenama jer imamo mnogo jaču konkurenciju", kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Objašnjava da se danas bagrem otkupljuje na veliko, po ceni od 7,1 evro po kilogramu, tj. 840 dinara.
"I tu cenu nema niko u svetu. Poslednje dve godine prinosi su bili slabiji, ali ono što je bilo izvozi se po realnim tržšnim cenama", naglašava Živadinović.
Šta je pekarski medPekarski med je uvela EU, pa je Srbija preuzela to zakonodavstvo.
"Iz prostog razloga što su želeli da neki med koji je slučajno pregrejan, predugo stajao, držan u otvorenoj posudi i upio vlagu iz vazduha može da se upotrebi u pekarskoj industriji, pravljenju kolača u domaćinstvima. Međutim, to je zloupotrebljeno pa se u marketima pojavio pekarski med koji 'nije video pčelu'. To je prvo jako jeftin med i analize pokazuju da je u pitanju čist šećer", objašnjava predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Ističe da pogon "Naš med" uglavnom izvozi med i da su do sada otkupljene 302 tone, a da je prošle godine izvezen med u vrednosti od milion evra.
"Međutim, kada smo pokušali da ga plasiramo u trgovine, naišli smo na problem. Med je u trgovinama stalno na akcijama i to je vrlo čudno. Med kao skup prozvod, jer mu je skupa proizvodna cena, nalazite sa neverovatnim popustima ispod cene koštanja. Trgovinama to odgovara i imamo utisak da ne žele pravi med i mi sarađujemo samo sa jednim marketom", poručuje Živadinović.
Državne subvencije za pčelarePrema njegovim rečima, pčelarstvo je sada u novom pravilniku Ministarstva poljoprivrede i davanja države su mnogo značajnija nego pre.
"Podsećam da smo 2012. godine imali nula evra od države. Danas imamo skoro 10 miliona evra, biće i mnogo više – 6,5 miliona evra za subvencije po košnici, neograničena sredstva za subvencije za pčelarsku opremu sa povratom od strane države 50 do 65 procenata. Sada nas je država ubacila u novi pravilnik i omogućava pčelarima da sa učešćem od samo 10 procenata, i 40 procenata kredita, od države će dobiti 50 odsto bespovratno, i to su velike sume od 10.000 do 25.000 evra po gazdinstvu bespovratnih sredstava", poručuje Živadinović.
Poziva građane da za vikend posete državni pčelarski sajam koji se održava u Hali 2 Beogradskog sajma, gde potrošači mogu da kupe med direktno od pčelara, a ulaz će biti besplatan.
.jpg)
