Izvor: Dzungla.org, 02.Feb.2013, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bora Dugić: Balkan krv i med
MAESTRALNO sviranje na fruli Bora Dugić je odavno preveo u vrhunsku umetnost! Zvuci ovog tradicionalnog instrumenta, koja mnogi nazivaju i pastirskim, odjekivali su nedavno i zidinama starog zamka u Kardoni, osamdesetak kilometara od Barselone, gde se snimao album tradicionalne muzike Balkana. U jedinstvenom umetničkom projektu, osim Bore Dugića i nekoliko muzičara iz Srbije, učestvovali su mešoviti bugarsko-turski sastav, pojačan jevrejskom pevačicom i pevačem, i ansambl iz Mađarske. >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Dugić je u Barselonu otišao na poziv čuvenog španskog muzičara Žordija Savala. Ovaj proslavljeni dirigent, instrumentalista, kompozitor, humanista, počasni doktor nauka Univerziteta u Barseloni i ambasador Evropske unije za multikulturni dijalog, nije odoleo zvucima Balkana, pa je odlučio da za svoju izdavačku kuću snimi i objavi album koji će se najverovatnije zvati “Balkan – krv i med”. – Iz Srbije u Španiju je otišlo šest muzičara: Miša Blam, Sloba Marković, Slobodan Prodanović, Milan Nešović, Marko Lazović i ja – priča za “Novosti” Bora Dugić. – Snimali smo u crkvi koja pripada velelepnom zamku iz 9. veka, gde je svaki kutak autentičan i gotovo netaknut. Naš domaćin je odabrao crkvu za snimanje zbog neverovatne akustike. Prve večeri su snimala sva tri orkestra, a centralna pesma je bila “Ruse kose curo imaš“. Reč je o kompoziciji za koju malo ko zna da ne pripada samo nama već i drugim narodima. Uverio sam se da postoje grčka, turska, izraelska i mnoge druge verzije. Svaka kultura joj je dodavala nešto svoje kako bi mirisala na tu tradiciju, ali je u osnovi ista i mislim da je stara bar 500 godina. Tamo je pesmu na srpskom jeziku pevala izraelska pevačica Agi, uz orgulje koje je svirao Sloba Marković. * Kako se Žordi Saval odlučio baš za balkansku muziku? – Svaki ozbiljan muzičar na planeti ne može da odoli zvucima Balkana. Još ako se pozabavi istorijom svega toga, onda to mora da bude primamljivo. Inače, izdavačka kuća gospodina Savala snima i objavljuje tradicionalnu muziku. Oduševljen je srpskim melosom i sigurno nas ne bi pozvao da učestvujemo u ovom projektu da naša muzika ne zavređuje da se zapiše i sačuva. Nosim sjajne utiske iz Španije, a impresioniran sam i gospodinom Savalom, koji je pravi monah muzike.ZAPISANO U VREMENU BORA Dugić na jesen planira da održi solistički koncert u Beogradu, ali će pre toga snimiti trostruki disk za PGP-RTS, u okviru projekta “Zapisano u vremenu”. – Mnogi snimci za taj album već postoje. Mnogi su snimljeni sedamdesetih godina, ali to je bila druga tehnologija. Neki su potpuno neupotrebljivi, pa moram ponovo da ih snimim. Mislim da to što sam radio treba da ostane iza mene i da u mojim tragovima bude prepoznatljiv moj trud. * Za razliku od drugih koji se interesuju za našu muziku, ovde se tradiciji ne pridaje veliki značaj. Vaš komentar? – Mi smo ovde pobrkali lončiće. Problem je u tome što se kod nas sve sluša. Naša publika je lakoverna i prihvata sve. U ljudskom mozgu nema mnogo mesta za pamćenje. Ako hoćete nešto novo da prihvatite, morate da potisnete ono staro iz sećanja. S obzirom na to da su novi utisci uvek impresivniji i svežiji, odmah zauzimaju mesto i brišu ono staro. Tragedija srpskog naroda je u tome što ima slabo pamćenje. Doduše, primećuju se lagani otklon od svega novog što nas zapljuskuje i što je pokolebao naš identitet. Jedinu nadu vidim u mladim ljudima koji mogu da razluče šta je šta. Da biste proučili neku pojavu morata da imate pristojno odstojanje, a ne da budete učesnik u tome. * Kako osvežiti kolektivno pamćenje? – Ako hoćemo da budemo kulturni, moramo da platimo, odnosno da ulažemo u naše tradicionalne vrednosti. Mi jesmo siromašni, ali ima siromašnijih od nas koji više odvajaju za kulturu. U tome je cela priča. Treba oporezivati šund tako da potpuno nestane. Dok se to ne desi ili se ne svede na razumnu meru, tim novcem treba hraniti kulturu. * Na vašem primeru se vidi da ne treba odustajati i da ni jedan trud nije uzaludan… – Moja obaveza je da radim onako kako mislim da treba, ako već druge ne mogu da ubedim. Ukoliko neko uzme i promil od mene, onda moj rad nije bio uzaludan. Dopuštam mogućnost da se ne dopada svima to što radim, ali moje pravo i obaveza je da se borim za njihovu naklonost dok sam živ. I to isključivo kvalitetom. Drago mi je što se ono što sam radio celog života overava u ovim godinama. Ako vam se to desi kad ste mlađi, onda možete postati gordi. Čovek je kolebljiv, pa čak i u ovim mojim godinama. * Vaša želja je da održite koncert u njujorškom Karnegi holu. Kada ćete to realizovati? – Siguran sam da će se to dogoditi. Jedini problem je tehnika, ali srećom moj sin Bojan živi u Njujorku, pa će to ići lakše. Takođe, morate da zakažete koncert godinu-dve ranije. Sve što sam hteo, ostvario sam teškim radom i siguran sam da ću održati i koncert u Karnegi holu. Sve u životu traži zalaganje i žrtvu. To sam odavno naučio. Svirao sam u najvećim i najprestižnijim svetskim halama, od Albert hola do Sidnejske opere, i mislim da se ništa značajno neće promeniti u mojoj biografiji posle ovog koncerta.
Opširnije na Novosti
