Izvor: B92, 09.Mar.2015, 14:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez njih ne možemo, a preti im opasnost od izumiranja

Albert Ajnštajn je još pre 80 godina rekao "ako nestane pčela na Zemlji, čovečanstvu bi najviše preostalo četiri godine života". Naime, svaki treći naš zalogaj, verovali ili ne, vezan je za pčele. Kada bi one izumrle opstanak čovečanstva se dovodi u pitanje.

Dokumenti UN-a navode da je u opasnosti od nestanka više od 20.000 biljnih vrsta, koje oprašuju pčele, jer je pčela sve manje na planeti. Otuda i zabrinutost kad se dogodi iznenadni pomor, poput nedavnog uginuća >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oko 400 pčelinjih društava u banatskoj opštini Kovin.

"Pčele imaju veliki značaj u lancu ishrane kao oprašivači mnogih biljnih vrsta. Pre će čovek izumreti nego pčele, a kada bi se i to nekim čudom desilo, posledice bi bile katastrofalne za poljoprivredu i život ljudi širom planete," naglašava prof. dr Zoran Stanimirović, šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.

Najnoviji slučaj pomora pčela dogodio se u selu Skorenovac, uzrok je pčelinji krpelj, a ne trovanje kako se u prvi mah pomislilo.

"Ova bolest ne može da se iskoreni, ali se može svesti na minimum. Prošla godina je za pčelarstvo bila katastrofalna, malo je meda, cena mu je visoka i ko je prodao sav med zbog dobre zarade, a pčele ove zime prihranjivao samo šećernim pogačama i time im oslabio imunitet, doveo je u opasnost opstanak košnica," pojašnjava Dragan Đorđević, homoljski pčelar iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi.

Stručnjaci smatraju da je Ajnštajn malo preterao, jer pčele ne oprašuju sve biljke, naročito ne žitarice, poput pirinča, kukuruza i pšenice. Ni produkcija krompira ne zavisi od pčela. Ali, svet bi ostao bez mnogobrojnih vrsta voća i povrća, time bi ljudski rod bio izložen avitaminozi i ranom umiranju.

Otuda među pčelarima i farmerima u svetu već desetak godina vlada panika zbog nestanka velikog broja pčela. Pojava je zabeležena prvo u Aziji, ali se vrlo brzo proširila na Evropu i na Severnu Ameriku. U SAD je broj pčela smanjen u proseku za 30 odsto, dok ih je u Kaliforniji do 60 odsto manje, a u Teksasu 70 odsto.

Povrtari u Americi mesecima unapred nastoje da rezervišu dovoljan broj košnica za period oprašivanja, a američka vlada je pod pritiskom industrijskih lobija ukinula zabranu uvoza pčela, koja je bila na snazi još od 1922. godine. Ukidanje embarga zahtevali su proizvođači badema, tražeći veći broj oprašivača na svojim plantažama. S novim pčelama, dovezenim iz Australije, stigle su i nove bolesti. Jedan od najopasnijih je i virsus IAPV,koji su otkrili 2004. izraelski naučnici u Jerusalimu.

Takođe, od 2008. godine Evropa je izgubila 30 odsto od 13.6 miliona košnica, najviše jugozapadna Nemačka sa 80 odsto manjim brojem pčela. Visoki procenti opadanja broja pčela zabeleženi su u Belgiji, Portugalu, Francuskoj, Grčkoj, Španiji, Italiji...

Foto: Pixabay

Izvor: zivotinje.rs

Nastavak na B92...

Radio Televizija Vojvodine: Bez pčela ne možemo, a preti im opasnost od izumiranja