Izvor: JUGpress.com, 05.Apr.2016, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
APEL PČELARA : VOĆARI, NE ČINITE ZLO SEBI, NE TRUJTE PČELE
NIŠ
Regionalna asocijacija pčelarskih organizacija Jugoistočne Srbije uputila je apel voćarima da povedu računa o tome kada I čime prskaju voće u cvetu zbog pojava masovnog trovanja pčela
“Pčelari Srbije svake godine gube 30–do 40 odsto pčela, usled trovanja pčela prskanjem u poljoprivredi, prvenstveno voća u cvetu, sredstvima otrovnim za pčele. Direknta šteta godišnje se procenjuje na oko sto miliona eura, a indirektnu štetu gotovo je nemoguće >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << proceniti, upozoravaju iz ove Asocijacije.
“Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Oprašivanjem, pčele u preko pola miliona košnica, svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 314,5 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih poljoprivrednika za 370 evra. Na žalost, nesavesni voćari pre svih, često ne cene tu pomoć, iako je mnogostruko veća od najvećih državnih subvencija, te umesto zahvalnosti, nenamerno ili čak i namerno, suprotno Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja, tretiraju poljoprivredno bilje tokom cvetanja, pesticidima otrovnim za pčele.
Opšte je poznato da je, prinos pčelama oprašenog voća i povrća, kao i industrijskog bilja, mnogo veći, a podiže se značajno i kvalitet i veličina plodova kod voća i ulja kod suncokreta. Bez oprašivanja pčelama, prinos jabuka pada za 30%, jagoda za 35%, višanja za 40%, šljiva za 42%, malina za 45%… U SAD-u, voćari čak plaćaju oprašivanje pčelarima 5-12 dolara po dovezenoj košnici (kod jagoda, višanja, jabuka…), do čak 250 dolara (kod badema). Na Novom Zelandu se oprašivanje voća plaća i do 150 dolara po košnici. U Japanu oko 90 dolara.
Suzbijanje štetnih insekata i bolesti, u biljnoj proizvodnji, mora se sprovoditi bez trovanja pčela. Dok su pčele ugrožene, smeju se koristiti isključivo sredstva neotrovna za pčele, a posle cvetanja mora se voditi računa da ispod stabala ne bude korova koji cvetaju.
Višestruke koristi pčela u poljoprivredi svake godine ugrožavaju nesavesni korisnici sredstava za zaštitu bilja koji, bez obzira na zakonske odredbe i visoke kazne, ne sprovode mere zaštite bilja na način koji ne ugrožava pčele i pčelarstvo.
Da pčele ne bi bile izložene sredstvima za zaštitu bilja, tretiranje se uvek vrši u ranim jutarnjim časovima ili kasnim popodnevnim časovima (od 18 do 19 časova), kada je vreme bez vetra i NIKADA u vreme cvetanja useva i zasada i intenzivnog leta pčela, u najtoplijem delu dana. Ako su prisutni korovi u fazi cvetanja u voćnjacima i vinogradima, pokosite ih ili ih zaorite. Ne tretirajte ih herbicidima.
Korisnici sredstava za zaštitu bilja, imajte na umu i sledeće:
Ne postoje neotrovna sredstva za zaštitu bilja.Za pčele su najopasniji insekticidi. Koristite insekticide čije je delovanje kraće. Manje su opasni fungicidi, akaricidi i herbicidi.ZABRANjENO je tretirati voćnjak u punom cvetanju, kao i uljanu repicu, suncokret…Ugroženi su svi pčelinjaci na udaljenosti od 5 kilometara od tretirane površine.Obavestite pčelare o vremenu i mestu tretiranja
Visoko otrovne insekticide za pčele ne koristiti u vreme cvetanja useva i zasada (otrovni su za pčele i 5 dana posle tretiranja), a to su insekticidi koji sadrže sledeće aktivne supstance: Abamektin, Alfa-cipermetrin, Bifentrin, Cipermetrin, Deltametrin, Dimetoat, Imidakloprid, Malation, Metiokarb, Metomil i Tiametoksam.
Sledeći insekticidi su takođe visoko otrovni za pčele. Njihov promet i primena su zabranjeni, ali postoji opasnost da poljoprivredni proizvođači poseduju zalihe, a to su insekticidi koji sadrže sledeće aktivne supstance: Diazinon, Dihlorvos, Fenitrotion,Fention i Metidation.
Isti slučaj je sa insekticidima koji sadrže aktivnu supstancu endosulfan i fozalon, koji su zabranjeni za promet i primenu, ali postoji opasnost da poljoprivredni proizvođači poseduju zalihe.
Šta kaže zakon o sredstvima za zaštitu bilja?
Korisnici sredstava za zaštitu bilja su odgovorni za aktivnosti i mere predostrožnosti koje preduzimaju u vezi sa primenom sredstava za zaštitu bilja!
Korisnici sredstava za zaštitu bilja rizikuju da i njihova proizvodnja bude ugrožena, smanjenjem prinosa i plaćanjem šteta koje prouzrokuju nepravilnom i nesavesnom primenom sredstava za zaštitu bilja, odnosno ako,
Primenjuju sredstva za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele u vreme cvetanja bilja! (Član 45. stav 1. tačka 6) Zakona o sredstvima za zaštitu bilja).
Za nepoštovanje odredbi ovog člana PROPISANE SU KAZNE u iznosu od:
700.000,00 DO 3.000.000,00 DINARA za pravno lice,
300.000,00 DO 500.000,00 DINARA za preduzetnika,
35.000,00 DO 50.000,00 DINARA za fizičko lice
Sredstva za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele MOGU SE PRIMENITI SAMO u slučaju SUZBIJANjA KARANTINSKI ŠTETNIH ORGANIZAMA i to samo nakon pisanog odobrenja ministra poljoprivrede (član 45. stav 4. Zakona o sredstvima za zaštitu bilja) i to jedino ako su 48 sati pre primene odgajivači pčela obavešteni o primeni i samo ako se pčelinja društva nalaze na rastojanju od najmanje pet kilometara od mesta tretiranja (član 49. stav 1. Zakona o sredstvima za zaštitu bilja).
Korisnici sredstava za zaštitu bilja su dužni da vode evidenciju o svakom tretiranju bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata (član 64. stav 4. Zakona o sredstvima za zaštitu bilja).
Za nepoštovanje odredbi ovog člana PROPISANE SU KAZNE u iznosu od:
500.000,00 DO 1.000.000,00 DINARA za pravno lice,
100.000,00 DO 400.000,00 DINARA za preduzetnika,
5.000,00 DO 30.000,00 za fizičko lice.
Sva sredstva za zaštitu bilja moraju da se primenjuju na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životinja i nepotrebno povećava njihovo izlaganje sredstvima za zaštitu bilja (član 44. stav 1. tačka 5) Zakona o sredstvima za zaštitu bilja).
Za nepoštovanje odredbi ovog člana PROPISANE SU KAZNE u iznosu od:
700.000,00 DO 3.000.000,00 DINARA za pravno lice,
300.000,00 DO 500.000,00 DINARA za preduzetnika,
35.000,00 DO 50.000,00 DINARA za fizičko lice.
Pored propisanih kazni, nesavesni korisnici sredstava za zaštitu bilja moraju da nadoknade štetu koju nanesu pčelarima trovanjem pčela! navodi se u apelu Regionalne asocijacije pčelarskih orgnaizacija Jugoistočne Srbije.
.jpg)
