Izvor: Kurir, 08.Maj.2011, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BAJKA
Svet je ovih dana bajkovito mesto. Heroji su piloti koji bace bombu na Tripoli i ubiju troje dece, jedno od godinu, drugo dve, a treće tri godine. Izađe baja pa doda da je „svaki njihov cilj u suštini vojni cilj“.
Svet je ovih dana bajkovito mesto.
Heroji su piloti koji bace bombu na Tripoli i ubiju troje dece, jedno od godinu, drugo dve, a treće tri godine. Izađe baja pa doda da je „svaki njihov cilj u suštini vojni cilj“.
Kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da je Osama bin Laden ubijen, nenaoružan - naoružan, krio se iza žene - nije se krio iza žene, živ pečen - nedopečen. Slika ima, ali slike ne mogu da se objave. Tela ima, ali telo je „odmah bačeno u okean“. Odmah bačeno u okean - koji je dve hiljade kilometara udaljen od Abotabada, gde je Osama „ubijen“.
Kao heroja slave vojnika koji je navodno pucao u čelo nenaoružanom čoveku u pidžami.
Američki mediji najave da će „uskoro biti objavljena poruka koju je Osama snimio nekoliko dana pre smrti“. Nekoliko dana kasnije, javlja se „Al Kaida“, koja „priznaje da je Osama mrtav“ i najavljuje „snimak koji je Osama napravio nekoliko dana pre smrti“.
Ajde, jebo te.
U Libiji pobunjenici zakolju (odseku im glave, ej!) osamdesetorici radnika iz centralne Afrike pošto su na zapadnim medijima čuli da „Gadafi unajmljuje crnce“, i nikom ništa. Nijedan zapadni medij ne izvesti o tome. Zato su izveštavali o „zlim crncima“ i „zlim Srbima“. I „zlim Belorusima“.
Kao u bajci - dobro i zlo.
Ali zato svi međunarodni tribunali i forumi traže glavu Gadafija zato što „teroriše sopstveno stanovništvo“. Zamisli, vojska pucala na ljude koji su samo malo pucali u vojsku.
Gadafi ponudi mir, a pobunjenici kažu „može, ali samo ako se predaš„. A zapadni mediji ovu vest prenesu kao „Gadafi odbio ponudu revolucionara“.
Kad „revolucionari“ gađaju, onda to glasi ovako: „Gadafijeva soldateska pred slomom“. Kad Gadafi gađa, onda „Gadafijeve zveri ubijaju civile“.
Donald Tramp, poluludi kandidat za predsednika SAD, rekao je pre nedelju ili dve: „Da sam ja predsednik, odmah bi okupirao i Libiju i sve zemlje gde ima nafte“. Zato Tramp nikad neće biti predsednik. Priglup je! Jebote, Trampe, pa šta misliš da se upravo događa?
I dobro sad, šta će sledeće da pukne? Iran, Pakistan, Sirija?
Nije ni bitno.
Američki dug trenutno iznosi oko 14,5 biliona dolara, što znači da je blizu zakonom i tržištem propisanog limita i da više neće moći da se povećava. Nema više para da se finansira neutoljivi potrošački apetit hranjen jeftinom naftom. I nikakve dodatne količine nafte neće moći to da nahrane.
Mogu da kopaju koliko hoće, ali realnost je neumitna: nafte ima sve manje, ljudi je sve više. Saudijska Arabija, naftna sila broj jedan na svetu, već je ušla u silaznu putanju kad je reč o proizvodnji i isporuci „crnog zlata“. A potražnja je sve veća. To je put bez povratka. To se slama dok vi ovo čitate. Mit o „održivom razvoju“ je samo mit. Sve će se urušiti kao kula od karata. Diplomatske smicalice koje ciljaju na resurse uskoro će prerasti u otvorene ratne sukobe, kao što se, uostalom, desilo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.
Valjda samo niko neće biti dovoljno lud da upotrebi nuklearno naoružanje.
A mi? Gde smo mi u svemu ovome?
U Drugom svetskom ratu pozicija nam je bila krajnje neugodna: pojesti g.vno i prikloniti se fašistima i nacistima, ili izigravati junake i boriti se protiv njih. Na svu sreću, izabrali smo onu drugu opciju i u istoriju se upisali pobedničkim slovima.
Sada nam je pozicija mnogo lagodnija. I jedna i druga strana (i treća, ako je bude) jesu, po principu svog delovanja, jedna te ista strana. Pravi povod za našu potpunu neutralnost kad sr.nje krene da se dešava. Ionako ne zavisimo mnogo, zahvaljujući vizionarstvu naših političara, od svetskih tehnoloških, ekonomskih i kulturnih dešavanja, pa nećemo ni osetiti ništa, pa makar napolju bio smak sveta. Jedino da ne bacaju one bombe, jer radijacija prelazi preko Horgoša bez pasoša.
Ma, biće nam super. Videćete. Kao u bajci.
Pogledaj vesti o: Libija, Tripoli
