Izvor: B92, 06.Avg.2010, 18:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život bez primanja, pomoći i struje

Novi Sad -- Radmila Rogulja, jedna od oko 340.000 hiljada ljudi prognanih u "Oluji", svakodnevno se bori da svojoj deci i sebi obezbedi iole normalan život.

Samohrana majka, bolesna, bez struje u kući koju je dobila od UNHCR-a, kaže da su joj deca jedini motiv da nastavi svoju borbu.

"Ja više, uz sve što sam probala i sve što sam mogla da tu decu podignem da budu približno kao druga deca, ne mogu, nemam uslova, nemam ništa. Tačno gubim nadu za sve", priča Radmila.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ona je, kada i većina drugih iz Krajine, u Srbiju izbegla pre 15 godina.

Poput mnogih izbeglica, menjala je mesto stanovanja i tražila poslove.

Pokušala je i da se vrati u Hrvatsku, ali pošto ima državljanstvo Srbije nije mogla tamo ostati.

Muž je nju i decu napustio pre nekoliko godina i od tada sama, obolela od astme i sa karcinomom, sa napunih deset hiljada dinara pomoći koje dobija od države, pokušava da izvede svoje troje dece na pravi put.

"Teško je, nemam struju, nemam hranu za decu, nemam, ako ostanem bez tog primanja koje sam imala, ja nemam kako šta da pokrenem, jer ja to što dobijem, ako kupim nešto u kuću, nemam dalje ništa. Mene košta put, sve dok odeš, dođeš, a ja na kontrole ne idem jer nemam para za to”, kaže ona.

Radmila kaže da joj najteže pada to što deci ne može da obezbedi bolji život.

Dok druga deca gledaju televizor i uče pored sijalice, njena deca nemaju ni jedno ni drugo, jer im je struja, zbog neplaćenih računa - isključena.

Niko od njih nije radno sposoban, a ako se nešto brzo ne promeni i školovanje njene dece će biti dovedeno u pitanje.

"Moja ćerka sada ne može u srednju školu da ide, jer ja nisam imala da joj uplatim tri hiljade da bi dalje išla u školu. Ni za kartu, to pogovo, nemam. Imam sina, on je bio zarobljen tri i po godine, mentalno je zaostao. Nije bio takav, ali je takav došao, ni on nije sposoban za rad, tako da od nas niko nije sposoban da radi”, kaže Radmila.

Radmilina deca, skromna i svesna situacije u kojoj se nalaze nemaju prohoteva: žele samo ono većina njihovih vršnjaka smatra normalnim.

"Da imam svoju sobu, da imam struje, da je mama zdrava. Eto...”, naveo je Rade Rogulja.

Radmila sada živi u trideset kvadrata kuće koju je dobila od UNHCR-a.

Da li će nastaviti da dobija materijalno obezbeđenje od centra za socijalni rad zavisi od revizije njenog slučaja koja je u toku, a trenutno se razmatra i da li će dobijati dečji dodatak.

Ako ostane i bez ovih pomoći, Radmila neće moći da obezbedi novac za svoju decu, jer zbog svojih bolesti nije u stanju da radi.

Nastavak na B92...