Izvor: Radio 021, 22.Nov.2019, 09:01

Zdravlje i šećer: Sve više jedemo slatko - šta je problem i kako se protiv njega borimo

Potrošnja šećera je u porastu i u većini zemalja se koriste veće količine od onih koje lekari preporučuju .

Getty Images

Izdanje iz 2019. godine Globalnog tereta bolesti, studije koju objavljuje medicinski časopis Lanset, navelo je izraelske medije da se ponašaju slavljenički početkom ove godine.

Analiza zdravstvenih podataka iz 195 zemalja zaključila je da ova bliskoistočna država ima „najnižu stopu smrtnosti uzrokovane ishranom" na svetu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />
To je dovelo do pregršt članaka koji ohrabruju ljude da „jedu kao Izraelci".

Ali kad biste to uradili, verovatno biste u ishrani imali više šećera nego prosečan građanin bilo koje zemlje na svetu.

Neki ljudi genetski ne vole povrće Da li se crveno meso na velika vrata vraća u jelovnik „Katastrofa"

Izrael je 2018. godine upražnjavao više od 60 kilograma šećera po glavi stanovnika - u proseku 165 grama šećera dnevno.

To je najveći unos šećera na svetu, prema brojkama međunarodne Organizacije za šećer do kojih je došao BBC.

Getty Images

„U Izraelu, prosečna odrasla osoba konzumira više od 30 kafenih kašika šećera dnevno - to je katastrofa", kaže profesor Itamar Raz, šef izraelskog Nacionalnog saveta za dijabetes i svetski stručnjak za ovu bolest.

Malezija, Barbados, Fidži i Brazil bore se za prvih pet mesta na ovoj listi „žderača šećera".

Pri dnu ove tabele nalazi se Severna Koreja, gde je unos šećera po glavi stanovnika 2018. godine bio samo 3,5 kilograma.

Za razliku od njih, njihove komšije iz Južne Koreje pojele su 30,6 kilograma.

SAD - čiji su problemi sa bolestima uzrokovanim ishranom iscrpno dokumentovani - zabeležile su 31,1 kilogram po glavi stanovnika - što nije dovoljno da dospu čak ni u prvih dvadeset.

U apsolutnim vrednostima, Indija je najveći potrošač šećera, sa potrošnjom od 25,39 miliona metričkih tona ovog proizvoda 2018. godine - više nego cela Evropska unija zajedno.

Istina i zablude o jajima Može da vam skrati život i naškodi zdravlju: Šta je ultra-prerađena hrana Objašnjenje slatkih cifara

Ove brojke o upražnjavanju, međutim, ne računaju prosto samo šećer koji ljudi sami dodaju u hranu i piće.

AFP

Tu je i ono što stručnjaci nazivaju slobodnim šećerom, koji sadrži šećere dodate u našu hranu tokom proizvodnje - ili one hranu koja prirodno sadrži visok nivo šećera, kao što su voćni sokovi.

I to se sve sabira - ukupno, upražnjavanje šećera skočilo je sa 123,4 miliona tona 2001. godine na 172,4 miliona 2018. godine, prema podacima Međunarodne organizacije za šećer.

To se svodi na globalno upražnjavanje od 22,6 kilograma šećera po glavi stanovnika godišnje.

Masovna upotreba

Ali zašto jedemo više šećera?

Jedan od glavnih razloga činjenica je da je šećer tradicionalno jeftin i pristupačan izvor energije za naša tela.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija kaže da je šećer u Indiji, na primer, „osnovna namirnica za masovnu upotrebu i najjeftiniji izvor energije za siromašne".

Sklonost ove zemlje ka slatkom ubrzano je rasla poslednjih decenija: samo između ranih šezdesetih i sredine devedesetih, upražnjavanje šećera skočilo je sa 2,6 miliona tona godišnje na 13 miliona tona.

Superhrana koja produžava život Ishrana za spasavanje života, planete i svih ljudi na svetu Getty Images

On je postao i neizostavni deo naše ishrane u poslednjih pet decenija: unos prerađevina skočio je u nebesa širom sveta.

Brojke američkog Ministarstva za poljoprivredu pokazuju da su ovi proizvodi činili 77 odsto globalne prodaje i konzumiranja hrane još 2002. godine.

Šećer je ključni sastojak prerađevina - dodaje se da popravi ukus ili produži njihov rok trajanja.

Mnogi autoriteti za zdravlje širom sveta kažu da je naš visok unos šećera glavni faktor globalne epidemije gojaznosti.

Niži unos

Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine smanjila preporuke za unos šećera.

Ona sada savetuje da odrasle osobe i deca smanje dnevni unos slobodnih šećera na manje od 10 odsto od svog ukupnog unosa energije.

Da li je višak kilograma stvar izbora Koliko jaja smemo da pojedemo Getty Images

SZO kaže i da bi dodatno smanjenje na 5 odsto - otprilike 25 grama (6 kafenih kašičica) - dnevno „dovelo do dodatnog boljitka po zdravlje".

„Očigledno je da zdravstveni autoriteti savetuju smanjenje upražnjavanja šećera", objašnjava Viktorija Tejlor, viša dijetetičarka britanske Fondacije srce.

„Kako stvari sada stoje, unos je visok među svim uzrastima i svim grupama nivoa zarade."

Oporezivanje

Ovaj scenario naterao je brojne zemlje da pođu korak dalje od čistog davanja saveta: poslednjih nekoliko godina preko dvadeset država uvelo je porez na zašećerene proizvode (uglavnom bezalkoholna pića).

Početkom ovog meseca, Singapur je postao prva zemlja na svetu koja je zabranila reklame za pića sa visokom koncentracijom šećera, što će stupiti na snagu sledeće godine.

Šta sadrži hrana u Srbiji Kako izgleda čizburger iz Mekdonaldsa star 10 godina Getty Images

„Naša ubrzano stareća populacija i sve veća dominacija hroničnih bolesti dovešće nas do neodrživog, skupog sistema sa lošijim zdravstvenim ishodima ukoliko ne budemo intervenisali", rekao je Edvin Tong, viši ministar zdravlja Singapura, koji je govorio na jednom kongresu 10. oktobra.

Naglasak na zašećerenim pićima nije slučajan: ona imaju visok stepen dodatih šećera i nisku hranljivu vrednost. Ali ta pića se ipak naširoko upražnjavaju širom sveta.

Prema bazi podataka koju je sakupila Škola javnog zdravlja sa Harvarda, 355 mililitara gaziranog soka od narandže sadrži ekvivalent od 11 kafenih kašika šećera.

Studije su dosledno pokazale vezu između unosa zašećerenih pića i gojenja, kao i povećani rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti, pa čak i povećanog rizika od prerane smrti.

Nezasluženo loša reputacijaGetty Images

Ali neki smatraju da je šećer stekao nezasluženo lošu reputaciju.

Predsednik Međunarodne organizacije za šećer Hoze Orive kaže za BBC da se šećer „izdvaja" u odnosu na ostale krivce za nezdravu ishranu ljudi.

„Šećer prati loša reputacija, ali mi ne smemo da zaboravimo da ima istoriju fundamentalnog izvora energije. On se nalazi čak i u mleku za dojenje", kaže on za BBC.

„On ne može da se izdvoji kao jedinica krivac u pokušaju da se izađe na kraj sa epidemijom gojaznosti. I drugi faktori igraju ulogu, poput opadanja nivoa fizičke aktivnosti i ishrane u celosti."

„Veoma smo jasni u našem stavu da preterani unos nije dobar ni za koga", dodaje Orive.

Šta bi Entoni Bordejn klopao u Srbiji Da li hrana može da poboljša vaš seksualni život „Poremećen sistem ishrane"

Holi Gabrijel, nutricionistkinja iz Ekšn on šugar, koalicije istraživača i naučnika koji vrše pritisak na britansku vladu da uvede strože mere protiv šećera, kaže da je šećer zaista samo deo problema.

„Porast nivoa gojaznosti posledica je okruženja sklonog gojenju i poremećenog sistema ishrane", kaže ona.

„Zato na snagu treba da stupi širok dijapazon mera, od nameta do obaveznih programa preformulisanja."

Orive, direktor Međunarodne organizacije za šećer, dovodi u pitanje dugoročnu efikasnost nameta, ali to ga ne sprečava da kritikuje industriju hrane i pića i njenu upotrebu šećera.

Proizvod se koristi za više namena od samog dodavanja slatkog ukusa stvarima - on može, između ostalog, da poveća rok trajanja proizvoda.

„Oporezivanje se do sada pokazalo samo kao dodatni izvor prihoda za vlade. Ali i industrija hrane mora ozbiljno da počne da učestvuje u ovoj raspravi i izvuče glavu iz peska."

Getty Images

Kompanije za proizvodnju hrane i pića počele su to i da rade u nekim zemljama.

U decembru prošle godine, nekoliko giganata u proizvodnji hrane u Nemačkoj sklopilo je sporazum sa vladom da smanje sadržaj šećera i soli u prerađevinama do 2025. godine, što je uključilo obavezu da smanje sadržaj šećera u bezalkoholnim pićima za 15 odsto.

Ali šta je sa porezom? Da li on stvarno radi posao?

Ručak za radnim stolom da ili ne Šta je sa tortama?

Velika studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Otagu na Novom Zelandu pokazala je da je 10 odsto poreza na zašećerena pića smanjilo kupovinu i upražnjavanje zašećerenih pića za u proseku do 10 odsto.

Na nekim mestima zabrana je dovela do toga da proizvođači hrane i pića preformulišu svoje proizvode kako bi izbegli namete - u Velikoj Britaniji, prema Ekšn on šugar, došlo je do smanjenja od 28,8 odsto sadržaja šećera u pićima od aprila 2018. godine.

Budući da je porez na šećer relativno nov fenomen u većini zemalja, njegov uticaj na javno zdravlje i dalje nije najjasniji.

Međutim, istraživači iz londonske Škole higijene i tropske medicine simulirali su uvođenje teoretskog poreza na grickalice kao što su keks, torte i bombone u Velikoj Britaniji i otkrili potencijalne prednosti po zdravlje.

Getty Images

U saradnji sa Univerzitetom na Oksfordu i Univerzitetom na Kembridžu, koristili su ekonomske modele da bi procenili uticaj od 20 odsto povećanja cena za ovu robu.

Rezultati? Za sve grupe nivoa prihoda zajedno, povećanje cena dovelo bi do prosečnog mršavljenja od 1,3 kilograma godišnje.

Da sve bude neobičnije, otkrili su da bi slično povećanje cena zašećerenih pića za posledicu imalo samo prosečan gubitak od 203 grama godišnje.

Porez na slatkiše

„Velika Britanija je primer kako politika mora da se prekraja tako da bude u skladu sa realnošću date zemlje. Britanci konzumiraju više šećera preko slatkih poslastica nego preko pića", objašnjava vodeća autorka studije Polin Šilbik.

Šilbik i njene kolege procenili su da bi „porez na slatkiše" imao potencijal da smanji dominaciju gojaznosti među Britancima za 2,7 odsto posle samo godinu dana.

„Nama se čini da je očigledno da oporezivanje funkcioniše, mada ne postoji srebrni metak - jedno jedino rešenje - za izlaženje na kraj sa gojaznošću i poboljšanje nutritivnog zdravlja", dodaje ona.

„Ono što je neosporno je da je smanjenje upražnjavanja šećera nužan deo toga."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Autor: BBC News na srpskom

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.