Izvor: Radio 021, 21.Apr.2015, 14:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog zastarelih podataka, greške u rešenjima za odvodnjavanje
Nakon pristiglih rešenja o plaćanju naknade za odvodnjavanje na adrese mnogih Novosađana, većina je odlučila da problem privremeno reši plaćanjem navedenog iznosa u datom roku.
Razlog je nizak iznos naknade, koji je nekima bio svega 150 dinara, ali svrha plaćanja i dalje nije jasna, kao ni činjenica da su rešenja stizala na adrese preminulih, stanara u stambenim zgradama i osobama koje ni ne žive na navedenim lokacijama.
Poreska uprava je u rešenjima dostavljenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << građanima svrhu plaćanja, shodno Zakonu o vodama, objasnila uređenjem vodnog režima zemljišta na melioracionom području, odnosno delu melioracionog područja tako što se sva suvišna voda odvodi sistemima za odvodnjavanje. Taj posao obavlja vodoprivredno preduzeće, takođe u skladu sa zakonom.
Zbog čega su rešenja stigla tek sada?
Zakon o vodama primenjuje se od 2011. godine, građani su doživeli i preživeli poplave, a posledice su se zadržale mnogo duže nego što je bilo očekivano. Kako za 021 kažu iz Poreske uprave, kako bi se ublažile posledice suše 2011. godine, koje su se prenele i u 2012. godinu, Vlada Republike Srbije je u avgustu 2012. godine donela Uredbu kojom se obustavlja plaćanje naknade za odvodnjavanje za te dve godine. Takođe, oslobođeni su i građani kojima su u velikim poplavama prošle godine stradali domovi.
"Imajući u vidu da su velika područja u Srbiji pogođena poplavama u maju 2014. godine, vlasnici, odnosno korisnici poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta na teritoriji tih jedinica lokalnih samouprava, oslobađaju se obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje za 2014. godinu i uslovi za oslobađanje od plaćanja naknade su precizirani", navode iz Poreske uprave.
Inače, naknada za odvodnjavanje ne ide njima "u džep". "Poreska uprava vrši obračun i zaduženja obveznika plaćanja naknade za odvodnjavanje. Naknada se smatra javnim prihodom - neporeskim i prihod je vodoprivrednih preduzeća", kažu iz Poreske uprave za naš portal.
Sve podatke o građanima koji imaju poljoprivredno, šumsko ili građevinsko zemljište, uprava je dobila od Republičkog geodetskog zavoda. Zbog čega su onda rešenja dobili stanari u stambenim zgradama, građani koji više ne žive u Srbiji, nisu vlasnici nikakvog zemljišta, čak i mrtvi ljudi?
Kako za 021 kažu iz Poreske uprave, do grešaka je došlo zbog zastarelosti podataka. Naime, korišćen je presek stanja napravljen 31. decembra 2012, odnosno 31. decembra 2013. godine, a u međuvremenu nije uzeto u obzir da li se kod pojedinih građana situacija promenila.
"S tim u vezi, u slučajevima eventualnih kupoprodaja nepokretnosti - zemljišta, ugovora o poklonu, odnosno nasledstvu, na osnovu kojih je došlo i do promene vlasnika zemljišta, a ta promena nije sprovedena i kroz katastar nepokretnosti, rešenja su donošena na prethodnog vlasnika, a na osnovu podataka koji se vode u katastru", navode iz uprave. Takođe, Poreska uprava je iz obračuna naknade, kako kažu, izuzela lica koja imaju status "umrlih lica", u svim slučajevima u kojima je ta vrsta promene sprovedena u bazi MUP-ovih podataka, a koja se inače koristi za utvrđivanje naknade za odvodnjavanje. Ukoliko je od strane Poreske uprave doneto rešenje i poslato na ime "umrlog lica", u bazi MUP-a lice još uvek ima status "aktivnog lica", odnosno podaci nisu osveženi.
"Takvi pojedinačni slučajevi će od strane Poreske uprave biti rešavani u najkraćem mogućem roku", poručuju iz uprave. Na građanima je, prema svemu sudeći, da u skladu sa procedurom ulože prigovore na pristigla rešenja, kako bi ispravili greške koje su napravljene neažurnošću rada službi.
DS: Sistemska pljačka građana
Nedavno se povodom naplate odvodnjavanja oglasila i Nada Dragović, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine DS-ove "Vlade u senci". Ona je optužila Vladu Srbije za sistemsku pljačku građana, tvrdeći da su rešenja masovno izdata za nepostojeće parcele, pojedinim vlasnicima stanova u kolektivnom stanovanju je obračunata naknada kao da su vlasnici cele zgrade, a za pojedinačne stambene objekte neki građani dobili su naknadu i po 5.000 dinara.
Ona je napomenula da "većina preduzeća koja su u operativnim planovima za odbranu od poplava u slučaju nove vanredne situacije nemaju ni za gorivo za mašine", kao ni da popriličan broj objekata nije saniran ni godinu dana nakon poplava. To ne sprečava nadležne da naplaćuju odvodnjavanje, ostavljajući građane da se pitaju da li im se to zaista isplati. (Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli )
