Izvor: Radio 021, 18.Okt.2018, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o profesijama od posebnog značaja ne navodi koje su to profesije
Istovremeno sa Zakonom o visokom obrazovanju, Narodna skupština je u septembru usvojila i Zakon o profesijama od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Nije prošlo ni 10 dana od početka njegove primene 7. oktobra, a u javnosti ga već kritikuju i nalaze mu zamerke jer se još ne zna koje su to profesije "od posebnog interesa", niti su precizirani kriterijumi i uslovi za njihovo utvrđivanje, piše Politika.
Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete za visoko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << obrazovanje, ističe da je zakon pripremljen na inicijativu njihovog, ali i drugih resornih ministarstava, a u skladu je sa Nacionalnim planom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije. U njemu je predviđeno da do ulaska u EU Srbija usvoji Zakon o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, kojim će se celovito urediti te oblasti.
"U periodu do donošenja tog zakona i njegove primene, javila se potreba za donošenjem ovog opšteg propisa kojim će biti utvrđeni uslovi i postupak za utrđivanje da li su popunjeni uslovi za obavljanje profesija od posebnog značaja. I to profesija koje su, ili će biti uređene nekim zakonom i podzakonskim aktom", pojašnjava Tubić.
On ne vidi ništa sporno što pomenute profesije još nisu utvrđene i ističe da će Vlada Srbije načiniti listu na kojoj će ih pobrojati, a na njoj se mogu naći samo profesije koje su već uređene zakonom.
Za obavljanje profesija od posebnog interesa za Republiku neophodno je, kako kaže za Politiku, obezbediti da njihovi nosioci poseduju kompetencije stečene na odgovarajućem nivou obrazovanja i da one budu odgovarajućeg sadržaja. Napominje da je zbog buduće provere da li je neko ispunio uslov za obavljanje profesije od značaja neophodno napraviti standard minimalnih kompetencija koje su nephodne za obavljanje takvih profesija.
"Propisivanjem minimalnih kompetencija za te posebne pofesije, kao i postupka i uspostavljanja nadležnih tela za proveru inspunjenosti tih komptendcija, biće obezbeđen i kvalitetan rad nosilaca tih profesija. Primer na kojem se najbolje vidi potreba za jednim ovakvim zakonom su pravosudne profesije, koje su nesumnjivo od posebnog interesa za Srbiju. Međutim, uslovi za njihovo obavljanje nisu jednoobrazno propisani, što može da dovede do poteškoća u primeni", napominje Tubić.
Član 6 Zakona o advokaturi, pored ostalih uslova, propisuje i da je za upis u imenik advokata potrebna diploma pravnog fakulteta stečena u Srbiji i priznata u skladu sa propisima koji uređuju visoko obrazovanje.
"Propisi iz visokog obrazovanja, međutim, omogućavaju da se studijski programi iz oblasti prava ostvaruju i kao strukovni i kao akademski, i na osnovnim i na master i doktorskim studijama, ali mogu se, osim na fakultetima, realizovati i na unverzitetu i na visokoj školi akademskih studija. Kada sve to uzmemo u obzir, jasno je da formulacija 'diploma pravnog fakulteta' zaista nije precizna. Pritom treba imati u vidu da ni pravni fakulteti državnih unviverziteta nemaju identične studijske programe", naglašava Tubić i dodaje da novi zakon onda daje mogućnost ministarstvu pravde da donese podzakonski akt kojim će definisati minimum kompetencija stečenih na fakultetu, ali i kompetencije potrebne za obavljanje profesije advokata koje se stiču u toku prakse potrebne za polaganje pravosudnog ispita.
U prevodu, to znači da neće baš svi diplomirani pravnici tako lako postati advokati i da će taj princip važiti i za neke druge državi bitne profesije, a kako se govori u javnosti, na listi posebnih trebalo bi da se nađu ne samo advokati, već i javni beležnici, kao i stručnjaci iz sfere obrazovanja, medicine i bezbednosti.
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
