Izvor: Radio 021, 02.Mar.2021, 09:09
Zaboravljeno zdravstvo: Manjak lekara i opreme sve veći
Još pre osam godina izdvajanje za zdravstvo je sa 12,2 umanjeno na 10,2 odsto bruto zarade zaposlenog, pa ne čudi da se na snimak magnetnom rezonancom čeka 80, a na zamenu kolena čak 580 dana.
Piše: Živan Lazić
Već godinu dana traje borba sa pandemijom i kapaciteti zdravstvenog sistema Srbije su usmereni na zaustavljanje zaraze.
Izuzetno pojačan radni angažman lekara, sestara i tehničara učinio je da više pažnje obratimo na funkcionisanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << zdravstvenog sistema. Interesovanje je pojačano i činjenicom da dinamizirana aktivnost itekako košta, pa su se ljudi počeli pitati i o finansijskoj strani medicinske zaštite.
Menica bez pokrića
Još se svi sećamo devedesetih i prvih godina tekućeg veka kada su bolnički pacijenti praktično od kuće donosili ne samo veš i bolničku garderobu, već i hranu, lekove i sve ostale potrepštine. Stariji, naravno, pamte i jugoslovenski period, kada je dostupnost solidne zdravstvene usluge bila široka i besplatna.
Zdravstvo je bilo segment života kojim se ponosilo socijalističko društvo. Ipak, kada je kriza sistema uveliko odmakla, jedan od poslednjih ministara za zdravstvo bivše države Radiša Gačić je govorio o ogromnim problemima u finansiranju. Rečenica "zdravstvena knjižica je najveća menica, na žalost, bez pokrića", slikovito je ukazivala na znatan nedostatak novca za jednu od najvažnijih delatnosti.
Znamo, dakle, i za periode kada je zdravstvo uredno funkcionisalo, lekarska usluga bila kvalitetna i pravovremena. No, nosimo i iskustvo kada se do lekara jedva stizalo, a njihovo zalaganje umnogome bilo ograničeno mogućnošću upotrebe samo najosnovnijih medikamenata i tek ponekog medicinskog aparata. Korona zaraza nas je podstakla da se zapitamo kako danas funkcioniše zdravstveni sistem Srbije.
Umanjena prava
Odmah uočavamo da su prava pacijenata na osnovu obaveznog osiguranja znatno umanjena. Tako su stomatološke usluge, sem za pojedine grupe građana i kada je život ugrožen, na tržištu. Plaćamo direktno iz novčanika i kada idemo stomatologu u državnoj službi.
Umanjenje prava je jako prisutno i kod korišćenja banja. Mada su ovi objekti decenijama građeni upravo novcem iz penzionog fonda, danas je korišćenje po osnovu lekarskog uputa svedeno na trećinu nekadašnjeg. Možda i manje.
Tako, primera radi, pacijenti nakon preloma ruke više ne idu na banjske terapije po osnovu obaveznog osiguranja. Samo u slučajevima da su obe ruke istovremeno pukle.
Umanjenja ima i kod liste lekova koje se dobijaju "besplatno" na recept, kod detaljnosti laboratorijskih analiza, dok su pojedine dijagnostičke procedure iz domova zdravlja prebačene na bolnice. Time su, po osnovi osiguranja, na raspolaganju samo onim bolesnicima čije lečenje se obavlja na bolničkom nivou.
Završni udar
Redukcija prava većim delom potiče iz vremena dok je ministrovao Tomica Milosavljević i objašnjavala se velikim izdacima, neodrživim u poređenju sa ekonomskom snagom društva. Završni udar učinjen je maja 2013. godine kada je Skupština Srbije izmenila Zakon o zdravstvenom osiguranju i izdvajanje zaposlenog sa 12,2 svela na 10,2 odsto bruto zarade.
Kako je istovremeno izdvajanje za penzije uvećano za dva procentna poena, reč je o preusmerenju novca. Nije teško uočiti da se promena dogodila u vreme kada su se penzionerskom dobu sasvim približile posleratne brojčane "bejbi-bum" generacije, te su time i potrebe penzionog fonda naglo uvećane.
I pre umanjenja izdvajanja, novca nije bilo ni približno dovoljno. Kako stanovništvo Srbije ubrzano stari, potrebe za zdravstvenim uslugama postaju ne samo sve češće, već su i zahtevnije, složenije. Time su i troškovi Zdravstvenog fonda sve veći, pa je dobro da se ovim pitanjem pozabavio i Fiskalni savet.
Slika stanja u zdravstvu Srbije dobro se vidi ako se uporedi sa obližnjim zemljama slične veličine i razvoja. Stoga se savet odlučio na poređenje sa centralnoevropskim držama, od kojih smo, inače, tokom socijalizma, uočljivo odskakali i kada su dostupnost i kvalitet lekarskih usluga u pitanju.
Liste čekanja za svaku uslugu
Sada je, međutim, drugačije. I odmah se vidi najveći problem srpskog zdravstva, nedostatak aparata i lekara, pre svega pojedinih specijalnosti i hirurga. U nas je, računato na milion stanovnika, upola manje CT skenera, gama kamera i jedinica za radio terapiju. Ali, čak je trostruko manje PET skenera, magnentih rezonanci i jedinica za angioterapiju.
Minus aparata je toliki da su liste za čekanje uobičajena stvar za svaki složeniji dijagnostički pregled. I stalno se uvećavaju, tim više što je i manjak lekara uočljiv, naročito specijalista i hirurga.
Tako je kod srednjoevropskih društava na svakih 100.000 stanovnika 360 doktora, kod nas jedva tri stotine. Mada je sestara oko 550, koliko je i kod naših suseda, manjak je kod visoko obučenih sestra za pojedine specifične potrebe. Dovoljan broj zdravstvenog kadra je, inače, najvažniji pokazatelj svakog zdravstvenog sistema.
Naši funkcioneri se ponekad hvale dovoljnim kapacitetima u bolnicama, ističući broj kreveta u njima. Ali, nedostatak je u potrebama za stacionarno lečenje, posebno kod pojedinih oboljenja.
Još duže čekanje
Problemi sa nedovoljnim brojem medicinskog osoblja i zahtevnih instrumenata i aparata ima za posledicu dugo čekanje, kako na uspostavljanje precizne dijagnoze, tako i na terapiju.
Institut "Batut" je izneo podatak da se u Beogradu, gde su usluge brže i kvalitetnije nego u unutrašnjosti, na snimanje magnetnom rezonancom čeka osamdeset, a na zamenu kuka ili kolena čak pet stotina i osamdeset dana. Duplo duže nego pre samo deceniju. U izveštaju Fiskalnog saveta je i zapisano da bi dalje zadržavanje istog nivoa finansiranja vodilo još dužom listama čekanja, a i porastu vremena do početka terapije.
Jedini način da se poboljša funkcionisanje zdravstvenog sistema je uvećanje investicija u zdravstvo, kako na obnovu kliničkih centara, bolnica i domova zdravlja, još i više na uvećanje opreme, od krupnih aparata do sitnijih instrumenata. Kako je zaostatak itekako velik, predlaže se da u dužem periodu ulaganja u zdravstvo, umesto 0,3, budu 0,5 odsto nacionalnog BDP.
Uvećati investicije
Izgleda da je, što uviđajući situaciju po srpskim bolnicma, što usled korona zaraze, i srpska vlada uočila potrebu za obnovom, dogradnjom i boljom snabdevenošću naših klinika i domova zdravlja.
Tako je pre dve godine za zdravstvo izdvojeno 283 milijarde dinara. Lane je, usled zaštite od korone, ali i za druge medicinske potrebe, uložen 361 milijarda, dok je za tekuću godinu u iste namene planirano izdvajanje od 386 milijardi. Mimo ovih sredstava, uložiće se i 15,2 milijarde preko Agencije za javna ulaganja.
Dobro je da je vlada našla načina da kritičnih godina poveća izdvajanja za važnu delatnost. Ipak, jedini trajan način uvećanja ulaganja u opremu i objekte, ali i zarade doktora, laboranata, sestara i ostalih zaposlenih je sistemsko pojačanje finansiranja, dakle povratak na nekadašnju stopu izdvajanja iz bruto zarade zaposlenog.
Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
