Izvor: Blic, 17.Avg.2009, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrt ljubavi zarastao u šiblje
Novi Sad - Priče i legende o grofu Gvidu Karačonjiju i mladoj grofici Mariji Marcibanji polako su padale u zaborav, ali je uspomena o silovitoj ljubavi plemića prema svojoj izabranici sačuvana i posle dva veka u Kameničkom parku. Zaljubljeni plemić je zelenu oazu, sa jezerima, fontanama, skulpturama i stotinama vrsta biljaka iz celog sveta, počeo da podiže još na prelazu iz 18. u 19. vek i on je sve do 1918. godine bio privatna bašta dve porodice. Danas je ovaj park „relativno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uređena i podivljala zelena površina" koja se povremeno pokosi, iako je kao spomenik prirode stavljen pod zaštitu države.
Vrt na 28 hektara građen je u etapama. Prvo je bio u vlasništvu grofovske porodice Marcibanji De Puho, a od polovine 19. veka do kraja Prvog svetskog rata njime je gospodarima plemićka porodica Karačonji.
Njegovo nastajanje pratile su mnoge priče o ljubavi grofa Gvida prema mladoj Mariji Marcibanji. Ove je priče sakupila i objavila Sonja Bajandić Jovanović u monografiji „Egzotična Vojvodina".
Gvido je bio smrtno zaljubljen u Mariju, kaže se u jednoj od njih, a ona mu je uzvratila ljubav. Ali, pošto je više volela da živi u Beču, mladi Karačonji odlučio je da joj u Kamenici, pored porodičnog dvorca, „preseli" deo iz prestižnog Beča - park u kojem će odmarati od čestih bečkih balova i dugih putovanja po Bavarskoj.
Zaljubljeni Marcibanijev zet, pozvao je u Kamenicu najpoznatije graditelje svog vremena, koji su podigli prestižni dvorac u klasičnom stilu sa dva reda stubova. Po završetku letnjikovca, Karačonji je pozvao i stručnjake za holtikulturu, kako bi uredio okolinu po ugledu na engleske pejzažne parkove. Sa gradnjom dvorca, uporedo je teklo i formiranje parka, uz poštovanje okruženja i česte naknadne intervencije kako bi se pojačao utisak kod posetilaca.
Tako je nastao park zaljubljenih, zapisala je Sonja Bajandić Jovanović, gde su posađene retke vrste drveća, napravljeno je šetalište podred obale Dunava, izgrađeno veštačko jezero u kojem je bilo riba i postavljene kamene skulpture. Ostaci tih umetničkih dela još su vidljivi u parku, a najupečatljivija skulptura je „Pet glava". Kipovi liče na rimske vojnike, a likovi na vrhu stubova predstavljaju članove porodice Karačonji. Skulptura je postavljena na brdašcu koje je vlastelin nazvao „Brežuljak ljubavi". Kamenički potok je premošćen impozantnom ćuprijom, a uz stazu za pešačenje i staze za jahanje, park je ukrašen skulpturama „Pompejski stub", „Sfinga", „Adam i Eva", „Devojka koja leži", a ostaci ovih umetničkih dela koje svedoče o dobrom ukusu vlasnika dvorca i danas se mogu naći zatureni u šipražju i na skrivenim proplancima parka.
U vreme njegovog nastajanja, kako piše u nemačkom leksikonu s kraja 18. veka, Novi Sad je bio „varoš sa oko 15.000 stanovnika, jedno od najboljih tržišta Ugarske". Česti grofovi gosti su bili i slikar Novak Radonić i najveći srpski pesnik za decu Jovan Jovanović Zmaj. On je još kao dečak išao sa ocem u šetnje do Varadina i Kamenice. Zmaj je u Kamenici proveo četiri poslednje godine života i u samom parku iznad dvorca imao je kuću, pa se danas taj deo zove Zmajevac.
Pošto je za vreme Prvog svetskog rata grofovska porodica otišla za Peštu, po okončanju rata 1918. godine celo grofovsko imanje, ko neprijateljska imovina, prešlo je u vlasništvo novoosnovane Kraljevine SHS. Godinu dana posle rata, dvorac i park postaju Dom srpsko- američkog prijateljstva i angažovanjem pukovnika američke i srpske vojske Džona Frotingema i njegove supruge Jelene Lozanić, ćerke prvog rektora Beogradskog univerziteta Sime Lozanića, u Dom su smeštena i vaspitavana deca koja su u ratu ostala bez roditelja.
U parku je 1975. izgrađeno i Dečje selo, gde u 13 lepo uređenih kućica žive deca bez roditeljskog staranja. U amfiteataru, izgrađenom u parku, održavaju se i brojne manifestacije.
Park je, inače, često menjao vlasnike posle Drugog svetskog rata, pa je zapušten. Ali, primećuju neki, to ima i svoju dobru stranu: postao je oaza za mnoge životinjske vrste. U savremenom svetu, smatraju biolozi na većoj su ceni edukativni centri koji dočaravaju divljinu od ušuškanih parkova koji imitiraju prirodni pejzaž. Divljina kameničkog parka je autentična, pa zapuštenost može od nedostatka da postane i prednost.
Dvorcem i parkom danas gazduju „Vode Vojvodine", a deo koristi i privatni univerzitet „Singidunum". Fasada mu je nedavno okrečena, ali je prekrivena grafitima.
U dvorcu prenoćio i španski kralj Filip
U dvorcu zaljubljenog grofa, u impozantnoj oazi je tokom plovidbe Dunavom, jednu noć prespavao i španski kralj Filip, a mnogi gosti iz Beča, Pešte i Segedina stizali su takođe rekom kod Marije i Gvida tokom berbe grožđa, a gospoda iz Novog Sada stizala su kočijama, preko Varadina i Mišeluka. U parku ih je dočekivala muzika i rashlađena kamenička vina.
Obezglavljeni kip graditelja i sfinga
Sfingi i jednoj skulpturi „Pet glava", koja predstavlja grofa Karačonjija, neko je u međuvremenu odsekao glave. Ostaci se i danas mogu naći zatureni u šipražju i na proplancima „Parka ljubavi". Dok su Karačonjiji sa svojom sigurno ne malom poslugom besprekorno održavali dvorac i njegovu baštu više od jednog veka, grad Novi Sad sa 300.000 stanovnika i stotinama miliona evra u budžetu nije u stanju ni da redovno odnosi smeće koje za sobom ostavljaju kamperi.
