Izvor: Politika, 28.Jul.2010, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulice Lajpciga kao beogradske
Poseta Marksovom gradu kao putovanje kroz vreme. – Ničeovo rodno mesto
Najbolji studenti Srbije, njih sto, putuju po Evropi u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji. Izveštači „Politike” saovog jedinstvenog dvadesetdvodnevnog letovanja su Goran Tepšić, student beogradskog Fakulteta političkih nauka i Damir Bojić, student novosadskog Filozofskog fakulteta
Berlin, 20. jul – Marksov spomenik, Bahov muzej, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ničeova kuća... Ove spomenike kulture nećete pronaći u ponudama većine turističkih agencija. Nekadašnja Demokratska Republika Nemačka, danas poznata kao manje razvijen deo Savezne Republike, takođe ima šta da ponudi turistima. Da biste posetili navedena mesta potrebno je mnogo upornosti, volje, ali i sreće.
Na putovanje Evropom zaputili smo se 20. jula, a prva stanica bila nam je Berlin. Za razliku od većine koja je odlučila da zatim poseti zapadnoevropske prestonice i popularne „objekte” kulture, izdvojila se tročlana grupa čiji su planovi bili nešto drugačiji. Trojac bez kormilara, poznat kao „oni što idu u Lajpcig”, čine politikolog Goran Tepšić, žurnalista Damir Bojić i pijanista Stanko Simić.
Lajpcig, 22. jul – Šetajući širokim ulicama koje su podsećale na Beograd, prvi put se pojavila nostalgija. I pored toga što nas je kiša sprečila da osetimo preporučeni noćni život Lajpciga, dnevne ulične izvedbe Baha najavile su neuobičajeno bogat dan klasične muzike. Postavka u Bahovom muzeju ostavila je snažan utisak najviše zahvaljujući volšebnoj kombinaciji muzike baroka i moderne tehnologije. Ovakvom dojmu doprinele su i posete kućama Šumana i Mendelsona.
Kemnic, 24. jula – Marksov grad u blizini Lajpciga, poput Orvelovog Velikog brata, nadzire ogromna Marksova statua, lokalnom stanovništvu poznata kao „Glava”. Ovaj spomenik je najbolji primer „totalitarne” arhitekture koja je imala za cilj da pojedinca podredi zajednici i vladajućoj strukturi. Poseta ovom gradu gotovo se može porediti s putovanjem kroz vreme. Duh osamdesetih prošlog veka i realnog socijalizma je i dalje prisutan. Kemnic je poznat i kao grad sa najmanjim brojem stanovnika u Evropi koji ima zgradu opere. Između 1953. i 1990. godine ovaj grad je nosio ime Karlmarksštat, iako ga Marks nikada nije ni posetio.
Naumburg na Zaleu, 25. jul – Varošica u kojoj je svoje detinjstvo proveo veliki nemački filozof Niče svojim uskim popločanim ulicama i nekoliko vekova starim građevinama neodoljivo podseća na italijanske primorske gradove. U muzeju posvećenom ovom filozofu naišli smo na pravu riznicu spisa, fotografija, knjiga, pa čak i nekoliko njegovih muzičkih kompozicija. Pored postavke i Ničeove bašte oduševila nas je i ljubaznost osoblja koja je inače karakteristična za celu Nemačku. U Naumburgu smo se uverili da priroda ima i svoju preku stranu. Vraćajući se prema stanici jedan od koautora ovog teksta „zaradio je” alergiju, u narodu poznatu kao koprivnjaču. Nakon ovoga desila se još jedna nezgoda. Iako su Nemci poznati po tačnosti, voz za Frankfurt iz Naumburga kasnio je više od 20 minuta. Ničeov grad je bio naša poslednja stanica u istočnoj Nemačkoj.
Frankfurt i Keln, 26. jul – Na stanici u Frankfurtu, čuvši mešavinu beogradskog, novosadskog i smederevskopalanačkog dijalekta, prišao nam je gasterbajter. Kako to obično biva častio nas je pićem i upozorio da je Keln, u koji smo se zaputili, suviše liberalan za Balkance. Dan u Kelnu proveli smo uglavnom u internet kafeu zbog kiše. Međutim, uspeli smo da posetimo Kelnsku katedralu sa koje se pruža pogled koji nas je ostavio bez daha, čemu je doprineo i dugačak put uz „hičkok”stepenice. U ovom gradu došlo je i do privremenog rastanka sa muzikalnim članom trojca. Mi smo nastavili put na zapad ka Holandiji, tačnije Utrehtu.
Goran Tepšić – Damir Bojić
objavljeno: 29/07/2010
