Izvor: Radio 021, 08.Apr.2015, 19:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U školama uskoro manje ekonomista, a više zanatlija
Za desetak dana biće poznato koja će odeljenja u novosadskim srednjim školama i gimnazijama biti ugašena u nameri Ministarstva prosvete da zanatski smerovi upisuju blizu isti broj đaka kao i gimnazije i popularni smerovi.
Nove mere ministar prosvete Srđan Verbić odredio je zbog problema koji se godinama povećava u prosveti, a to je neprilagođenost obrazovnog sistema sa tržištem rada. Kako za 021 potvrđuje načelnik Školske uprave za Južno-bački okrug Petar Viđikant, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << svake godine se najviše svršenih osnovaca upisuje u ekonomske, medicinske škole i gimnazije, a upravo ti radnici sede na birou. Sa druge strane, hronično nam nedostaju zidari, mašinbravari, strugači i mašinci, kojih je u odeljenjima manjak.
"Racionalizacija će uneti dobre promene, jer trogodišnji smerovi više neće imati desetak ili dvadeset učenika po odeljenju, a neki popularni četvorogodišnji smerovi i više od 30 učenika. Pokušaćemo da uvedemo sistem koji će omogućiti da najbolji svršeni osnovci mogu da upišu smerove koji su i njima po želji, ali odgovaraju i domaćem tržištu rada. Glavna novina - 'prag znanja' će uvesti praksu da svaki smer bude popunjen sa barem 20 učenika po odeljenju. Ključna stvar je, u stvari, mnogo veća koordinacija između Ministarstva prosvete i potreba na tržištu rada", objašnjava Viđikant.
Kako dodaje, "prag znanja" će uvesti razliku od tri do pet bodova potrebnih za upis nekog smera, što će stvoriti uslove da ne može svako da upiše četvorogodišnji smer ili gimnaziju.
"Tako nam se poslednjih godina dešavaju apsurdi da učenici koji završni ispit u osnovnim školama završe sa nula bodova upisuju 'jake' četvorogodišnje smerove. U isto vreme, u mašinskim školama se gase pojedina odeljenja zbog manjka učenika, a na tržištu se traže stručnjaci upravo iz mašinske struke", kaže Viđikant.
Direktor Tehničke škole "Mileva Marić Ajnštajn" i predsednik Aktiva direktora srednjih škola Stanko Matić kaže za 021 da se godinama krećemo u lošem pravcu i da roditelji moraju da razmišljaju drugačije. Naime, decu usmeravaju ka smerovima koji u teoriji zvuče isplativo, ali u realnosti takvi poslovi u Srbiji nemaju budućnost. Zbog toga se odlazi u inostranstvo u potrazi za poslom.
"Loša je upisna politika i stvara se godinama. Pravi se loša klima i na taj način se ide ka tome da će se ugasiti sva zanatska zanimanja, a ko će izvući ovu državu, ako neće radnici? U celoj Srbiji nije upisano jedno celo odeljenje zidara, a hoćemo da građevina krene i izvuče državu iz krize. Nemate nijednog tesara, a to je zlatno zanimanje koje je odlično plaćeno. Jedan tesar zarađuje hiljadu evra", navodi Matić.
On dodaje da se još gora situacija stvara sa padom nataliteta. Ove godine imali smo oko 60.000 osmaka, a pre 10 godina je to bilo blizu 75.000, što je jako veliki pad. "Ljudi moraju da se okrenu stvarnosti i pokušaju da upisuju decu tamo gde im je perspektiva i gde će moći deca da žive od svog rada, a ne da ih u 35. godini roditelji izdržavaju", smatra Matić.
Stranci traže naše radnike, mi ih nemamo
Prošle godine je u Pećincima otvoreno odeljenje isključivo za potrebe obuke i zapošljavanja radnika u obližnjoj fabrici kompanije "Boš". Sa druge strane, u tehničku školu su prošle godine došle tri italijanske firme koja rade u blizini Novog Sada i tražile da zaposle 40 tapetara, po završetku školovanja. "Mileva Marić Ajnštajn" je mogla da im ponudi svega sedam, jer ih je svega toliko bilo. Tih sedmoro odmah su dobili posao i odlično su plaćeni.
Kako bi se podstakla bolja politika zapošljavanja novosadskih đaka, treba otvoriti nova odeljenja i prilagoditi ih tražnji, objašnjava Viđikant.
"Mašinska škola u Novom Sadu je proteklih godina zakinuta za jedno odeljenje, što je sramno. Na tržištu imamo potrebu baš za mašinbravarima i strugačima, a u školama ih nemamo. Želimo ove godine da otvorimo još jedno slično odeljenje upravo u mašinskoj školi, u nadi da će biti popunjeno i da će biti tražnje. Moramo stalno osluškivati koje privatne i državne kompanije imaju potrebu za radnicima, pošto dolazimo u situaciju da dođe fabrika i otvori pogon za proizvodnju nameštaja, a mi nemamo da im damo radnike obučene za taj posao", kaže Viđikant za 021.
A koji smerovi su perspektivni? Kako objašnjava Viđikant, dobro je što se promovišu računarski smerovi, jer su tržištu potrebni, ali ima smerova koji uopšte ne postoje, a postaće veoma popularni u narednih nekoliko godina.
"Radi se o prehrabenoj i opštoj tehnologiji, pa bi tako fitosanitarni smer bio veoma koristan na tržištu rada. Poljoprivrednim školama bi bili od ogromne koristi i smerovi koji se bave organskom poljoprivredom, a potreban nam je i smer koji bi se bavio tehnologijom prerade hrane. U hemijskoj školi, na smeru obrade mesa postoji jako mali broj učenika, a koji već na 4. godini imaju ozbiljnu praksu u trgovinskim lancima i najčešće se nakon maturiranja odmah i zaposle", objašnjava on.
Inače, ove godine biće oko šest odsto više slobodnih mesta od broja učenika koji konkurišu, a u brojkama to znači da na devet hiljada slobodnih mesta konkuriše oko osam i po hiljada dece. Svake godine će se postepeno smanjivati broj slobodnih mesta, kako bi se i broj učenika po svim odeljenjima svih škola ravnomerno popunjavao. Naši sagovornici ne očekuju drastičan pad broja odeljenja.
"Krenućemo sa mrtve tačke, ono nije konačno rešenje i moraće da se 'pegla'. Svakako je bolje rešenje od svega što smo do sada imali. Bez majstorskih zanimanja jednostavno ne možemo", kaže Matić.
Treba biti oprezan
Prema rečima Petra Viđikanta, niko ne može da garantuje da će svršeni maturanti dobiti posao odmah nakon završene srednje škole, ali će svakako lakše naći posao.
"Doduše, moramo da budemo veoma oprezni, jer ne sme da se desi da neka strana firma dođe i traži radnike, mi otvorimo smerove i prilagodimo za njihova radna mesta, a ta firma nakon nekoliko godina propadne ili smanji interesovanje za zapošljavanjem", objašnjava on.
Po izlasku novog konkursa, biće poznato koji smerovi će imati manji broj odeljenja, a pitanje broja prosvetnih radnika u školama i dalje je pod ogromnim upitnikom. Situaciji ne pomaže ni aktuelni štrajk prosvetnih radnika, koji ne dovodi u pitanje samo njihove plate, već i budućnost njihovih radnih mesta. (Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli )
.jpg)
