Izvor: Radio 021, 04.Mar.2016, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško da će svi učenici moći u istu smenu
Nerealno je predviđanje da bi do 2020. škole u Srbiji mogle da uvedu jednosmenski rad. Potrebno je izgraditi nove škole, a to bi koštalo oko dve milijarde evra.
Da bi u Srbiji sva deca časove imala u prepodnevnoj smeni, država bi morala da potroši oko dve milijarde evra na zidanje novih školskih zgrada. Ovu procenu iznosi Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika. Zbog toga se, kaže, izjava Aleksandra Lipkovskog, predsednika Nacionalnog prosvetnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << saveta, da je jednosmenski rad apsolutni prioritet u školstvu, može samo dodati na listu lepih želja srpskog školstva.
Iako bi za decu bilo najbolje da prvi čas počinje uvek u isto vreme, pa je to čak predviđeno i strategijom obrazovanja 2012. do 2020. godine, za realizaciju te ideje potrebno je mnogo više novca nego što ima u prosvetnoj kasi. Koliko smo daleko od ove ideje najbolje govori činjenica da samo u Novom Pazaru čak tri škole rade u tri smene. Od oko 1.800 matičnih osnovnih i srednjih škola, nastavu u tri smene ima 1,19 odsto.
U Ministarstvu prosvete potvrđuju da se u strategiji obrazovanja jednosmenski rad prepoznaje kao jedna od važnijih smernica. Ipak, prema rečima dr Milovana Šuvakova, pomoćnika ministra, s obzirom na to da je sada 2016. godina, nije realno da do 2020. godine sve škole pređu na jednosmensku nastavu. Ali, dodaje, "važno je da se tome teži i da broj takvih škola svake godine bude što veći".
- Jednosmenski rad jedna je od smernica Strategije obrazovanja 2012. do 2020. godine. To je preduslov za celodnevni rad u školi i, što je mnogo važnije, za povratak vaspitne uloge škole. Dužim boravkom u školi otvara se prostor za razvijanje vannastavnih aktivnosti, vršnjačko učenje, druženje i sport. Takav model rada treba da vrati vaspitnu ulogu školi, da postane deci drugi dom i mesto na kome se rado boravi - kaže Šuvakov.
On objašnjava da je "sreća u nesreći" činjenica da je dece mnogo manje nego devedesetih godina, pa su neke škole silom prilika časove prebacile u jednu smenu. Ovakav rad iziskuje i dodatne troškove - više novca za grejanje, a ponegde i više zaposlenih.
I Jasna Janković slaže se da bi ovakav model bio idealan za rad i nastavnicima i đacima. Kaže, nigde u Evropi ne postoji škola u kojoj se časovi završavaju u osam uveče, a deca kući stižu u devet sati. Tamo sve škole rade u jednoj smeni.
U oblasti obrazovanja jednosmenski rad postavljen je kao prvi uslov u pregovorima o pridruživanju EU. Kada su Rumunija i Bugarska bile u procesu pridruživanja, isto je traženo od njih. Međutim, postale su članice i zadržale nastavu u dve smene. Ne znam da li bi nama to bilo dozvoljeno - kaže Jasna Janković.
Autor: Novosti
