Izvor: Radio 021, 04.Jun.2019, 08:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanasić: Visokoobrazovani ne znaju dovoljno srpski
Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić, zalaže se za uvođenje maternjeg jezika na sve fakultete napominjući da naučni radovi vrve od gramatičkih i drugih grešaka.
"Trudimo se da savladamo posebno engleski jezik kao da ćemo svi sedeti na dvoru britanske kraljice, kao da nam ni poznavanje drugih svetskih jezika nije važno za našu kulturu i ekonomiju", kaže za "Politiku" Tanasić.
On skreće pažnju da naši visokoobrazovani >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ljudi nemaju dovoljno znanja srpskog jezika, a da tokom celog radnog veka obavljaju poslove na istom tom jeziku.
"Odbor je često ukazivao na loš status srpskog jezika u Srbiji, o čemu, između ostalog, svedoče i slabo poznavanje srpskog standardnog jezika, službenog jezika u republici, slaba funkcionalna pismenost, niska svest o njegovom značaju u svim vidovima života. Jezička kultura je slaba i kod većine fakultetski obrazovanih ljudi. Razlog tome je činjenica da fakultetsko obrazovanje ljudi kod nas danas ne podrazumeva i obavezu da čovek sa takvim obrazovanjem mora dobro da vlada srpskim standardnim jezikom i da zna da ga koristi u svojoj struci, ali i u društvu uopšte. Objektivno gledano, takvo stanje je i logično sa ovakvim statusom srpskog jezika u našem obrazovanju, s malim brojem časova u osnovnoj školi i još manjim u srednjoj, a bez izučavanja srpskog jezika na univerzitetu", ističe Tanasić.
Prema njegovim rečima, o srpskom jeziku često ne znaju ništa ili znaju vrlo malo oni koji donose važne odluke u vezi sa srpskim jezikom. Otuda i posledica: država je donosila pogrešne odluke i time činila teško popravljivu štetu, nasuprot činjenici da je Odbor preporučivao drugačije.
"Da nemamo utvrđenu jezičku politiku, vidljivo je gde god i kud god pogledamo. Kakav nam je jezik administracije, jezik većine sredstava informisanja, jezik javnog i političkog života, ili status srpskog jezika u svetskim slavističkim centrima, kakav je status ćirilice? Sve u svemu - zapuštenost i nebriga, što ne vidimo u drugim evropskim državama. Ka osmišljenijem i nacionalno odgovornijem vođenju jezičke politike vodio bi već poodavno urađen predlog izmena Zakona o jeziku i pismu u Ministarstvu kulture i informisanja, koji bi pomogao da se bolje uredi status srpskog jezika i ćirilice u službenoj upotrebi", napominje.
Naime, tvrdi Tanasić, za tridesetak godina, od početka potresa na prostorima bivše države Jugoslavije, o srpskom jeziku i pismu nije vođena odgovarajuća briga, a ni u vreme srpskohrvatskog jezičkog zajedništva poslednjih decenija nije bilo bolje.
Ističe da se posle raspada bivše Jugoslavije u Srbiji čuva mnogo šta iz prošlosti što je na štetu srpskih nacionalnih interesa i kulture, a ako je nešto bilo dobro, toga se odričemo.
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
