Izvor: Politika, 20.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nema terminale za brodski otpad
Sa brodova se u Dunav i Savu ispuštaju ulja, boje i lakovi da bi se izbeglo plaćanje za njihovo propisno zbrinjavanje u inostranstvu
Nijedna luka u Srbiji nema savremen terminal u kojem bi plovila mogla da se rasterete upotrebljenog ulja, otpadnih boja i lakova, fekalija i vode kojom su čišćena skladišta i tankovi, uključujući i one u kojima su čuvane toksične materije. U luci „Novi Sad”, na primer, priznaju da jedino što imaju od opreme za prijem otpada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jeste kontejner gradske čistoće.
Zastarelost lučke opreme ipak nije opravdanje kapetanima, koji najčešće nalože da se otpad, mada u njemu ima i veoma opasnih jedinjenja, izruči pravo u reku. Njihov razlog za ugrožavanje životne sredine je jasan – tako prođu mnogo jeftinije nego da plaćaju zbrinjavanje otpada, naročito ako su na međunarodnim linijama i putuju uzvodno u države EU.
Nizvodno od država EU, pričaju nezvanično agenti za rečni saobraćaj, donji tok Dunava neprestano „dopunjuju” otpadne vode brodova, čije zbrinjavanje nije regulisala nijedna zemlja u ovom regionu sem Ukrajine.
Kilogram rabljenog brodskog ulja, kažu u „Rafineriji Beograd” pozivajući se na analize profesora Novosadskog univerziteta, neizlečivo zagadi milion kubnih metara vode. Inače neredovne pošiljke brodskog ulja iz luka u pomenutu rafineriju, jedinom postrojenju u zemlji gde se ono može preraditi za ponovnu upotrebu, postale su sve ređe, navode u tom preduzeću.
– Gotovo da nema načina da se saniraju posledice zagađenja vode brodskim uljima. Ona na površini vode stvaraju takozvani film, membranu nepropusnu za kiseonik, koja je najčešći uzrok stradanja živog sveta u rekama – kaže Bojan Todorović iz Rafinerije „Beograd”.
Samo Luka „Beograd”, zapravo, šalje povremeno ulja na preradu, ali i oni to rade, kaže Dragan Nedeljković iz „Ekotanka”, jedine srpske firme koja bezbedno prevozi i skladišti rabljena brodska ulja, isključivo kada treba sanirati vanredno zagađenje.
Nijedna luka nema stalan ugovor za zbrinjavanje opasnog brodskog otpada. Upotrebljeno brodsko ulje koje nije uskladišteno na deponije za takav otpad, poput onih u Bariču i Šapcu koje koristi „Ekotank”, ili nije odvezeno u inostranstvo, pošto u Srbiji nema spalionica opasnog otpada, može da završi samo na tri mesta, koja su svuda oko nas.
To su „vazduh, voda, zemlja”, ironično nabraja Todorović iz Rafinerije „Beograd”. Zemlja u koju dospeju brodska ulja neupotrebljiva je deset godina. Spaljivanje bez odgovarajuće opreme, takođe, opasno je jer u vazduh raznosi veoma opasna jedinjenja.
Međunarodnim protokolom Srbija se nedavno obavezala da počne da radi na izgradnji terminala za brodski otpad.
– Istraživanja pokazuju da su nam potrebni terminali za brodski otpad na dva mesta na Savi, verovatno u Šapcu i Bariču, na četiri lokacije na Dunavu, koje bi mogle biti u Beogradu, Novom Sadu, Bezdanu i Velikom Gradištu, i na jednom mestu na Tisi, a verujemo da bi za to bio pogodan Elemir. O lokacijama će odlučiti tri ministarstva – infrastrukture, životne sredine, poljoprivrede i vodoprivrede – kaže Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu.
V. Vukasović
[objavljeno: 21/08/2009]
