Izvor: Blic, 15.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenik Turcima podelio javnost
Inicijativa turskog ambasadora u Srbiji Ahmeta Siha Umara da se na Vezircu, brdu između Sremskih Karlovaca i Petrovaradina, podigne spomenik u čast otomanskoj vojsci povodom čuvene bitke iz 1716. godine naišla je na burna reagovanja. Ideju su podržali novosadski gradonačelnik Igor Pavličić i deo stručne javnosti. Prvi su reagovali opozicioni odbornici, ali i istoričari.
Prihvatanje ove ideje gradonačelnik Pavličić komentariše rečima da je „Novi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sad multikulturalna i multikonfesionalna sredina, pa je inicijativa Ambasade Turske u skladu s evropskim duhom grada". Slično je i objašnjenje predsednika Mesne zajednice Petrovaradin Petra Mudrog. On smatra da nije ništa sporno u podizanju spomenika na Vezircu, kao i da se konačno treba osloboditi predrasuda i promeniti odnos prema prošlosti.
– Neki neodgovorni ljudi, među kojima su, nažalost, i istoričari, pokušavaju da u javnosti u negativnom svetlu prikažu nameru Turske da podigne spomenik izginulim ratnicima u bici koju je turska vojska izgubila. Vreme je da se svi okrenemo budućnosti, da se ljudi, nacije, države okrenu miru i što boljoj saradnji, pa će postavljanje spomenika Turcima, na neki način, predstavljati pomirenje među narodima – ističe Mudri.
Na drugoj strani, istoričar Žarko Dimić smatra da je u najmanju ruku neobično, ali čak i degutantno i licemerno podići spomenik turskoj vojsci, koja je palila i ubijala svuda po Sremu, a naročito u Karlovcima, mestu koje dugo nije moglo da se oporavi od te najezde.
– To je kao da postavljate spomenik nacistima u Srbiji, a nisam čuo da ima takvog primera u Evropi. Mi idemo korak dalje i hoćemo da postavimo spomen-obeležje vojsci koja je uništila Srbiju, nabijala na kolac i čerečila – ocenio je Dimić.
U međuvremenu, gradske vlasti su predlog uputile članovima Saveta za kulturu Skupštine grada koji je utvrdio da je „predlog nepotpun", pa ga je vratio Gradskom veću uz sugestiju da bude dorađen ali i da se održi javna rasprava. Predsednik Saveta Miloš Pankov je rekao da „stručnjaci o tome treba da daju konačnu ocenu, a ne Savet".
– Grob treba da bude obeležen, odnosno mogla bi da bude postavljena spomen-tabla, ali mi ne odlučujemo o tome, već Gradsko veće, odnosno gradonačelnik. Savet ima ingerencije samo oko izbora mesta gde će spomenik da bude postavljen – naveo je Pankov.
Gradski odbornik i član Saveta Radovan Jokić obraćajući se predlagačima rekao je sledeće: „Turska vojska je pobila 10.000 ljudi prilikom povlačenja. Pošto ste na javnu raspravu stavili inicijativu za uklanjanje spomenika Jaši Tomiću, bilo bi u redu da pitate Novosađane šta misle o ideji da se podigne spomenik turskoj pošasti."
Međutim, iako je Savet za kulturu gradskoj vladi inicijativu vratio na doradu, uz predlog da pokrene javnu raspravu, ona još nije počela, niti su predstavnici grada zvanično razgovarali o tim primedbama. A, prema informacijama nekih članova Saveta, Turci su novac za podizanje tog spomenika već obezbedili. Turski ambasador sa vojnim izaslanikom nedavno je prilikom obeležavanja godišnjice potpisivanja Karlovačkog mira o tome upoznao srpske zvaničnike.
Spomenik Eugenu Savojskom
Na vrhu Vezirca 1902. godine podignut je spomenik posvećen velikoj pobedi Eugena Savojskog. Ukoliko gradski čelnici donesu odluku da se podigne spomenik otomanskoj vojsci, prema sadašnjem projektu koji je odobrila turska strana, to obeležje će biti smešteno oko 50 metara iza postojećeg spomenika. Istoričar Dimić smatra da se umesto spomenika postavi spomen-ploča pored ekumenske, tekijske crkve, jer je to mesto gde svi treba da se izmire, pa je to i za Turke najbolje rešenje.
Petrovaradinska bitka
Bitka kod Petrovaradina vođena je avgusta 1716. godine, između hrišćanske i turske vojske. Turci su bili poraženi, a njihov predvodnik Damad Ali-paša je smrtno ranjen. Austrijsku vojsku, u kojoj je osim Ugara bilo najviše Srba, i njenih saveznika Poljaka i Rusa, predvodio je Eugen Savojski. Poražena otomanska vojska u kojoj je bilo Turaka, Persijanaca, Tatara i Afrikanaca, trajno je potisnuta južno od Save i Dunava.
.jpg)
