Izvor: Radio 021, 20.Avg.2018, 17:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spisak profesionalnih bolesti zastareo
Lista profesionalnih oboljenja u Srbiji već dvanaest godina nije menjana, pa se u Institutu za medicinu rada u Beogradu dijagnostikuje samo pet do sedam slučajeva godišnje, dok se u Nemačkoj, na primer, dijagnostuju hiljade.
Uprkos raznim najavama u poslednjih destak godina, u Srbiji još uvek nije usvojena nova lista profesionalnih bolesti, a nije sasvim jasno ko i kako može da utvrđuje postojanje ovih bolesti.
Na trenutnoj listi se nalazi 56 bolesti, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << broj prijavljenih oboljenja radnika svake godine je sve manji. U Institutu za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović" u Beogradu profesionalno oboljenje dijagnostikuje se u svega pet do sedam slučajeva.
Prof. dr Aleksandar Milovanović, diretkor Instituta, objašnjava da se na listu ne unose zanimanja, već bolesti i da ljudi različitih zanimanja mogu imati istu bolest.
"Treba inovirati postojeću listu bolesti, neke izbaciti, a nove ubaciti. Institut godišnje registruje poražavajuće malo bolesti. A trebalo bi da ih imamo na stotine kao što smo beležili ranije. Nemačka, recimo, registruje godišnje na hiljade profesionalnih bolesti, a povreda na radu na desetine hiljada. A kod nas po brojkama ispada da je sve odlično i da smo najbolji na svetu", ističe dr Milovanović.
Andrijana Tomić, iz Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije, kaže da je neophodno da se precizno definiše ko dijagnostikuje bolesti, a ko snosi troškove lečenja obolelih radnika. Dešava se i da radnik godinama radi na jednom radnom mestu, pa da pređe kod drugog poslodavca, a da se zatim utvrdi da ima neko oboljenje. U tom slučaju ne zna se u kojoj ga je firmi dobio.
"To je, na primer, slučaj sa vibrirajućom bolesti, ili oboljenjem belih prstiju, koje se dobija usled rada sa alatima kao što su motorna testera ili bušilica. Medicina rada je nedovoljno uključena, a zapravo bi lekari te specijalnosti trebalo da otkrivaju bolesti radnika i prate njihovo stanje. U Evropskoj uniji postoji mogućnost kompenzacije obolelim radnicima, a tu je i osiguranje od profesionalnih bolesti i povreda", tvrdi Tomić.
Sagovornica Politike upozorava da po srpskoj nerealnoj statistici ispada da niko ovde ne pati od profesionalnih oboljenja, pa tako druge države imaju 70 puta više obolelih od nas. "Kod nas radnici i ne znaju za profesionhalna oboljenja. Veoma je važno pratiti zdravstveno stanje ljudi koji rade na zavarivanju, onih koji su izloženi opasnim hemikalijama ili pesticidima, što se uopšte ne radi", dodaje Tomić.
Stručnjaci smatraju da opada dijagnostikovanje bolesti za koje je odgovoran posao zbog nedostatka dobrog registra i lekara iz ove oblasti, koji mogu dobro da ih prepoznaju, ali ni poslodavci često nemaju naviku da zaposlene šalju na redovne sistematske preglede. Vlasnici firmi po zakonu treba da omoguće bezbedno radno mesto, da upozore radnika na potencijalne opasnosti i da prijavljuju inspekciji svaki slučaj profesionalne bolesti, ali u praksi to nije često.
Uz to, na zastareloj listi nema mnogih bolesti koje uzrokuju moderne profesije, jer se sada masovno po ceo dan radi za računarom, dok neka druga zanimanja izumiru.
"Nada leži u usaglađavanju propisa saEU. Možda će jedno od pristupnih poglavlja usloviti državu da se i ovim pozabavi. A do tada, država treba da preuzme inicijativu za inovaciju liste profesionalnih bolesti i njeno usklađivanje sa stanjem u državi i sa ostalim sličnim i srodnim listama", navodi dr Milovanović.
Inače, u 2017. godini nijedna osoba nije otišla u penziju zbog posledica profesionalnih bolesti. Kako za Politiku kažu u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, to je zato što nijednom osiguraniku nije utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti zbog profesionalnog oboljenja.
Autor: Politika
.jpg)
