Izvor: Radio 021, 05.Jun.2017, 08:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rejting "Agrokora" sve niži, bankrot sve bliži
Promet u najvećem maloprodajnom lancu na zapadnom Balkanu opao je 20 odsto, a vodeći dobavljači, korporacije "Adris" i "Atlantik", najavili su da nema razrešenja bez otpisa znatnog dela potraživanja.
Piše: Živan Lazić
To nisu jedine crne vesti koje prate donedavno carstvo već pomalo zaboravljenog Ivice Todorića. Ovih dana agencija "Moodis" je po četvrti put za pola godine snizila rejting "Agrokoru", sa Caa2 na Ca, predviđajući da će se negativan trend >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << dalje nastavljati. Povod za reocenjivanje bilo je "Agrokorovo" neplaćanje rate kamata za dug, pristigle na naplatu 1. maja.
Drastično suspendovana prava poverilaca
Konkretnije, nova procena znači da su izgledi da koncern izbegne stečaj tek 35 odsto, koliko šanse imaju i poverioci da naplate neosigurana potraživanja. Za dva meseca rukovođenja firmom, izvanredni punomoćnik Mladen Ramljak nije ni započeo neophodno restrukturiranje, niti je uspeo da obezbedi stalnije kreditiranje posrnulog koncerna. Zapravo, samo je pred majsku podelu plata od hrvatskih banaka namakao 80 miliona evra kredita, što uz martovskih sto miliona pozajmice od prilično neoprezne Sberbanke omogućava da kompanija nekako održava privid likvidnosti unazad šezdeset dana.
U međuvremenu, profesori sa zagrebačkog pravnog fakulteta su javno obznanili da je donošenjem takozvanog "Leh Agrokor" država Hrvatska spornom legislativom suspendovala prava poverilaca, ostavljajući ih bez mogućnosti da petnaest meseci, koliko je rok važenja "Leh Agrokora", uopšte i zatraže povratak duga.
Ko će vratiti dugove
Hrvatska je, praktično, na određeni rok nacionalizovala koncern, ali nije nacionalizovala i njegove dugove. Upravo je ovaj momenat i tačka sporenja Hrvatske, posebno u vidu izvanrednog pumoćnika, i Sberbanke koja je u koncern uložila 1,3 milijardi evra, i to unazad godinu i po dana, kada su ostali finansijeri prestali da kreditiraju.
Garancije ruskim bankama su manje kvalitetne od obezbeđenja ostalih poverilaca, pa su Sberbanka i VTB zatražili da pojedini njihovi raniji krediti imaju status "novog davanja". Poenta je što prema "Leh Agrokoru" vraćanje novih kredita, pomoću kojih bi kocern trebalo da stabilzuje poslovanje, ima prioritet u odnosu na stara potraživanja. Drastična razlika u tretiranju starijih i budućih kredita je i prema zagrebačkim profesorima takođe krajnje problematično i otvara mogućnost kreditorima da po više osnova tuže Hrvatsku međunarodnim sudovima.
Ruski krediti najpovoljniji
Ramljak, pak, pokušava da 250 miliona evra kredita pribavi od konzorcijuma američkih banaka. Kako je koncern odavno izgubio poverenje berza i sveta finansija, nije izvesno hoće li biti efekta od okretanja drugoj strani Atlantika. Ruski finansijeri imaju izražen interes za oporavak kompanije, jedino tako mogu povratiti veći deo zajma. U svakoj drugoj varijanti gube mnogo više, posebno u slučaju stečaja.
Kapital koncerna je nešto iznad milijarde evra, a ukupna potraživanja premašuju šest i po miliona, pa je izvesno da bi naplata bila skromna, naročito po poverioce sa slabijim obezbeđenjem.
Oporavak i eventualno dalje funkcionisanje koncerna, naravno dobrano prekomponovanog, zavise od finansiranja. Sa ovakvim stavom je saglasan i guverner hrvatske centralne banke Boris Vujčić, ističući da bi još 400 miliona evra novog kredita moglo biti dovoljno samo ako kamate budu realne. U dosadašnjim pozajmicama, upravo su ruske banke bile najpovoljnije, kamata nije premašivala 3,5 odsto. Ostali kreditori su kamatu zidali do sedam odsto, dok je finansiranje emisijom sopstvenih obveznica "Agrokor" koštalo osam i po do deset odsto na godišnjem nivou.
Naklonost Hrvatske prema dobavljačima
Svakako je preintenzivno finansiranje razvoja koncerna putem pozajmljivanja bio osnovni razlog kraha. Iskazivao se upravo kroz golema odvajanja profita firme na otplatu kamata. Tako je samo u periodu od 2.009. do 2.016. godine u ove namene izdvojeno 1,6 milijardi evra, cirka 60 odsto neoporezovane zarade. Posebno su se ovajdili obvezničari, pa je jasno zašto finansijeri iz ranijeg perioda nisu baš preglasni u sadašnjim neprilikama. Lanac je dugo bio prava krava muzara.
Uočljiva je naklonost hrvatske države, upravnika kompanije, prema dobavljačima. Vujčić je podsetio da su proizvodne firme robu davale na prodaju "Agrokoru" znajući da će čekati i po dve stotine dana na naplatu, pošto su plasirali po 15 odsto višoj ceni. U ovakvom poslovanju, prvi bankar našeg suseda vidi nedovoljnu konkurentnost agrokompleksa Hrvatske.
Izmeštena nekonkurentnost proizvođača
Uslovljen nižom otkupnom cenom stranih maloprodajnih lanaca, prehrambeni sektor se usmerio na prodaju kroz najveći maloprodajni lanac na Balkanu. Time je nekonkurentnost ne samo učinjena nevidljivom, već je i izmeštena u poslovanje trgovca. Stoga su u Hrvatskoj narodnoj banci jasno istakli potrebu povećanja konkurentnosti celog agrokompleksa. Ispada da megalomanija vlasnika ipak nije jedini razlog totalnog posrnuća kompanije.
Što se tiče srpskog dela koncerna, stvari za sada izgledaju manje dramatično, mada će situacija preciznije moći da se sagleda tek nakon 9. juna, kada svim poveriocima ističe rok za prijavu potraživanja. Na srpskom tržištu maloprodaja se odvija kroz "Agrkorovu" ćerku firmu "Merkator S". Međutim, država Slovenija je po uzoru na hrvatski "Leh Agrokor", a oslanjajući se na garantovanje petogodišnjeg samostalnog upravljanja ljubljanskog trgovačkog lanca, donela sopstvenu vanrednu legislativu, prema kojoj "Merkator" do razrešenja krize posluje nezavisno od "Agrokora".
Veliki prihod, skroman profit
Nevolja je što je poslovanje ovdašnje filijale osrednje. Dugovi od četrdesetak miliona evra prema dobavljačima su pokriveni robom na policama i zalihama, dok bi imovina, skoncentrisana u Beogradu i Novom Sadu, mogla biti dovoljna garancija bankama za 102 miliona evra investicione pozajmice da nije stalnog pada vrednosti na tržištu nekretnina. Ipak, osnovni problem je nizak profit, prošle sezone samo tri miliona evra, a na maloprodajnom prihodu od čak 900 miliona.
Ovdašnje proizvodne firme u vlasništvu zagrebačke kompanije su, načelno, dobre. Ostaje, pak, pitanje koliko su opterećene na osnovu garancija i od centrale teško naplativih potraživanja.
Hoće li se prodavati najbolji
Među privrednicima je ustaljeno mišljenje da će za umanjenje golemog duga biti neophodno prodavati veće segmente koncerna i dobre pojedinačne firme. Procenjuje se da će verovatno biti neophodno prodati sve van Hrvatske.
U takvom raspletu događaja, bilo bi korisno da Vlada Srbije povede računa o bonitetu eventualnog novog vlasnika, pogotovo kada su u pitanju ovdašnji "Agrokorovi" proizvođači, sve odreda biser firme u našoj prehrambenoj industriji. Istovremeno bi moglo biti zanimljivo videti ima li u Srbiji domaćih biznismena spremnih, i po finansijskom kapacitetu sposobnih, da kupe veliki trgovački lanac kakav je "Markator S".
Autor: 021.rs
.jpg)
