Izvor: Blic, 22.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putokaz za Atlantidu
Slobodan Beljanski
Nedavno, na zatvaranju NOMUS-a, u novosadskoj sinagogi, kantata Stanice Aleksandre Vrebalov. Snažan oratorijum, odličan hor, solisti, mladi orkestar Akademije umetnosti. Pre toga veče Šostakoviča sa Vojvođanskim simfoničarima. Potom, više stotina maturanata u centru grada, u isto vreme sa bezbroj drugih u ko zna koliko gradova, igra kadril. Prošle subote nekoliko stotina hiljada građana Srbije hodalo je u noći muzeja, uz milione širom Evrope, od jedne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do druge izložbe i galerijske postavke. Ljudi stvaraju ili se raduju stvorenom. Postaju znatiželjni, ljubazni, nasmejani. Bude nadu. Svako u potrazi za svojom unutrašnjom Atlantidom, ali, evo, katkad, uz veselo sudelovanje, i za onim zajedničkim simbolom nestale civilizacije i civilizovanosti, koji podjednako nosi i tragove minulih kultura i nagoveštaje nove umetnosti i novih humanih dostignuća.
I odjednom, vidite da i nije tako teško odvojiti se od političke kotve i otisnuti na slobodno more. I da slobodu ne čini samo izlazak iz kruga samoodržanja, već, pre svega, izlazak iz kruga otimanja za prestiž i bezobzirne borbe za moć.
I namah pomislite da su vam se samo priviđali nemoć znanja i premoć dovijanja, manjak dobrih namera i višak zlobe. Da vam se samo činilo da ovde preovlađuju nasilnici, prostaci, prišipetlje i ometači, iako, zapravo, živite među normalnim, uravnoteženim i pristojnim svetom. Da smo se prevarili kada smo poverovali da u ovom podneblju pravednost više nije merilo ciljeva, a pravovaljanost merilo sredstava. Da smo samo u času slabosti mogli zaključiti da tumaramo u bespuću. Pa i meni samom da se samo činilo da sam godine utrošio bezuspešno se suprotstavljajući nekom zlu, dok su se mnogi drugi sa boljim izgledima suprotstavljali meni.
A kad može da vam se učini da vam se to samo učinilo, ima smisla. I ima onih koji će vas razumeti i pratiti. Zato mi u sećanje i dolaze pesnikove reči da putovanje nećemo završiti sve dok ne budemo kadri da zaboravimo Atlantidu. I da nije samo brod ludih, iako za plovidbu uvek spreman, taj koji se za plovidbu sprema.
