Izvor: Novine novosadske, 28.Jul.2012, 20:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Propast na njivama, poljoprivreda čeka državu

Suša uzela danak, čeka nas život “na rezervi” Poskupljenje mesa, mleka, brašna, ulja, nestašica, beda, glad… Ključne reči koje se provlače po domaćim medijima već danima, odnosno otkad su kukuruzi po njivama dovoljno “stasali” da i laici počnu da primećuju da nešto nije u redu. Srbija, u nedostatku drugih alternativa, opet gleda u nebo, u nadi da posledice suše nećemo grcati mesecima, pa i godinama koje slede. Međutim, ako se, umesto što gledamo u nebo, pogledamo u oči, shvatićemo da nam nije za sve kriva suša, ni vrućina, ni klimatske promene. Krivi su nemar i bahatost. A danak će opet platiti oni što nisu ni nemarni, a kamoli bahati. Ali sa leđima kao stvorenim za tuđe greške.
Umesto da od velikih društvenih kombinata, koji su obrađivali na desetine hiljada najplodnijih oranica i upošljavali cela sela, nastanu giganti, u protekloj deceniji dobili smo samo gigantske “gazde” i upropaštenu žitnicu. Kada “zvezda” uprži kao ovog leta, pa kad seljaci razmatraju da li da preoru ono što bi trebalo da su usevi, onda se setimo “neophodnih investicija”, “prioriteta”, “sistema za navodnjavanje”, “strategije u poljoprivrednoj proizvodnji”. A od strategije već godinama ni “s” videli nismo. Elem, da vidimo šta nas to čeka. Stručnjaci kažu, ništa lepo.

Ako država ne reaguje…
Trenutna procena štete, koja stiže direktno iz pokrajinske vlade, kaže da će u Vojvodini propasti 70 odsto roda kukuruza. U republičkoj Privrednoj komori tvrde da će ukupna šteta na njivama biti oko 2,1 milijarde dolara. Od kukuruza bolje nije prošla ni soja, a
ni za repu nisu baš “sunčani” dani. Donekle mogu da se uteše proizvođači pšenice, koja je jedina žitarica koja bi ove godine trebalo da donese solidan prihod, posebno onima koji su uspeli da sačuvaju ovogodišnje prinose i mogu da čekaju još bolju cenu. I svi se, kao pijan plota, hvataju države, koja bi trebalo da interveniše i spasi nas od totalne propasti. Međutim, ako gledamo iskustveno, od propasti će se opet spasti jedino
trgovci, kojima svaki scenario ide na ruku. Pojašnjenje: Kada je godina rodna, država ne daje zaštitu poljoprivrednicima, koji su primorani da po niskoj ceni prodaju svoje proizvode preprodavcima, pa su se s pravom žalili traktoristi na proletnjim protestima tražeći subvencije po hektaru, a ne po kilogramu proizvedene robe, kako bi izvukli bar minimum novca uloženog u puste njive. Trgovci otkupe po nižoj ceni, prodaju za dobre
pare, a seljaku ostaje da preživljava. Poljoprivreda kao prioritet ostaje lepa politička priča. Kada je godina loša, poput ove, stočari nemaju računicu da kupuju skupu hranu za svinje i goveda, jer bi u tom slučaju meso moralo drastično da poskupi, a onda se ponovo pojave trgovci, koji u inostranstvu kupe jeftinije meso, povećaju uvoz, zarade novce, a stočari opet ostaju bez računice. I opet se čeka reakcija države, koja je, nažalost, do sada uglavnom u najvećoj meri izostajala.
Navodnjavanje kao spas
Suša se pominje kao najveći uzrok katastrofalnih prinosa, naravno uz faktor iznenađenja, jer je vrelo leto došlo pre nego što se očekivalo. Međutim, problem je malo širi. Kako za Novine novosadske objašnjava direktor Sektora proizvodnje u novosadskoj kompaniji “Agroglobe” Dragan Babić, ovakvoj slici je doprineo nedostatak jesenjih padavina. – Imali smo veliki deficit padavina u oktobru, novembru, decembru. Taj
nedostatak rezervi vlage je presudio u startu. Kada dođe do ovako visokih temperatura, to se najpre odrazi na njivama koje nemaju rezerve zimske vlage. Biljke nemaju kako da se izbore sa tim. Da je jesenas bilo padavina, ne bi bilo toliko štete, ali sada imamo spoj dve negativne stvari, nedostatak zimske vlage i raniji dolazak suše, uz visoke temperature. To takođe treba razdvojiti, suša je jedno, visoka temperatura drugo. Samo  ako se laički posmatra, osnovni problem je suša – navodi Babić, ističući da su biljke stradale u najosetljivijoj fazi razvoja, pri cvetanju i oplodnji.Po njegovim rečima, rešenje je definitivno u navodnjavanju. – Nažalost, zalivanja i melioracije se po pravilu setimo samo kada nas pogodi suša. U Vojvodini postoje sistemi za navodnjavanje, od kojih je dobar deo uništen, pa bi prvo i najjeftinije rešenje bilo da se uradi njihova rekonstrukcija, uz postojeće kanale, pre svega sistem Dunav-Tisa-Dunav. To bi bila odlična osnova za dalju strategiju u oblasti navodnjavanja – objašnjava ovaj stručnjak.

Skupo meso ili novi pokolj
Posledice suše će se zapravo videti tek početkom 2013. godine, kada će se znati koliko je tačno podbacila poljoprivredna proizvodnja, koje će biti cene kukuruza i da li će stočari naći sebi računicu. Ako država ne interveniše robnim rezervama ili subvencijama, očekuje nas novi pokolj svinja i junadi, kao pre pet godina kada proizvođači nisu mogli skupo da plaćaju stočnu hranu. Druga opcija direktno dotiče sve ostale građane – poskupljenje mesa, mleka, brašna, koje prosečan novčanik teško da će moći da isprati. Dugogodišnji poljoprivredni novinar, sada narodni poslanik, Zaharije Trnavčević, dao je svoju ocenu stanja u agraru. – Hrana je svuda u svetu već odavno strateški proizvod, a cene će samo rasti. Nažalost, to u Srbiji niko ne shvata, pa se zato ni ne ulaže u poljoprivredu, koja u budžetu Srbije učestvuje sa samo 2,5 odsto što je nedopustivo. Ukoliko država zadrži ovako negativan stav prema poljoprivredi, onda ne treba da očekuje devize od izvoza poljoprivrednih proizvoda – dodaje iskusni poljoporivredni ekspert. Trnavčević tvrdi da nikada nijedan Institut u Srbiji nije dobio zahtev da istraži koliko je novca Srbija izgubila od suše, jer nadležni nisu spremni da se suoče sa visinom gubitaka.
Vlada Vojvodine traži vanredne mere
Kao u situaciji iz priče, “baba za repu, deda za babu”, tako su i apeli za pomoć agraru krenuli linijski. Poljoprivrednici se žale Zadružnom savezu Vojvodine, a Zadružni savez traži pomoć od pokrajinske vlade. Pokrajinska vlada se obratila republičkoj, sa zvaničnim dopisom u kojem traži da se proglasi elementarna nepogoda na teritoriji pokrajine i da se donesu mere pomoći ugroženim paorima. U trenutku pisanja ovog
teksta (utorak) iz republike nema konkretnog odgovora. Država bi, eventualno, mogla da uputi finansijsku pomoć poljoprivrednicima na osnovu procene stanja na parcelama, a vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić već je zatražio procenu lokalnih samouprava, u cilju proglašenja elementarne nepogode. Drugi način za pomoć države  je da se preko Republičke direkcije za robne rezerve uputi besplatno mineralno đubrivo, seme i dizel gorivo, kako bi poljoprivrednici mogli da zasnuju novu proizvodnju. Suma sumarum – ništa nas lepo ne očekuje. Srbija na lageru trenutno ima oko 100 hiljada tona šećera, 60 hiljada tona ulja i 300 hiljada tona pšenice. I žitnicu koja bi mogla da hrani pola Evrope – kaže “dobra stara” izlizana floskula.
Aleksandar Vukovac
ANTRFILE
Navodnjava se pet odsto njiva
Trenutno se u Srbiji navodnjava oko 200 hiljada hektara zemljišta, što je manje od
dvadesetog dela ukupne obradive površine (oko 4,2 miliona hektara). Srazmerno sa
onih 2,5 odsto, koliko iznosi budžet za poljoprivredu. Po nekim procenama, gubitak od
dve milijarde dolara koji očekujemo zbog suše, bio bi dovoljan da se poveća površina
pod sistemima za zalivanje na 2 miliona hektara (čitaj – pola ukupne površine).
Ta “bajka” je trenutno nemoguća, pa će osnovni zadatak, po ko zna koji put, biti
saniranje štete koja je mogla biti sprečena davnih dana.

Nastavak na Novine novosadske...